Početna stranica > Novosti
„Ne tako davno sam nastupio sa referatom na eskspertoskoj konferenciji U Vašintonu koja je bila posvećena razvoju obrazovanja, nauke i tehnkike.Pokazalo se da pitanje o tome kakavo treba da bude obrazovanje u XXI veku još ni izdalelka nije rešeno i zahteva objedinjavanje snaga svih razvijenih zemalja radi stvaranja nove filosofije obrazovanja čoveka. Ne radi se tu prosto o neophodnosti fragmentarnog reformisanja sistema obrazovanja,nego o stvaranju novog pozitivnog obrazovnog projekta, razume se sa osloncem na ideje koje su ostojale u HH veku.
„Japansko obrazovanje, neosporno, ima svoje dobre strane.Na primer, visoki nivo priprema specijalista za mnoge visokotehnološke sfere :energetiku,medicinu, ekologiju,inovacionu proizvodnju.Osim toga, japansko osnovno obrazovanje obezbeđuje učenicima relativno visok nivo bazičnih znanja –pisanja, računanja,čitanja, a takođe formira one, u svetu proslavljene crte japanskog karaktera kao što su radne navike, upornost,želja za saradnjom i umenje da se radi u kolektivu.U celini gledano, visoki kvalitet japanskog osnovnog i srednjeg obrazovanja potvrđuje se uspešnim rezultatima koje ono postiže u okviru međunarodnog sistema testiranja po različitim standardima, a posebno na testovima PISA.
Međutim, i nedostaci su takođe prisutni i uočljivi.Jedan od njih je i relativno niska u poređenju sa drugim zemljama samoocena japanskih učenika srednjih škola i višeg stupnja. Veoma veliki broj naših učenika, shodno sociološkim istraživanjima,smatra sebe lošim specijalistima koji nisu sposobni da adekvatno primenjuju svoja znanja. To je već signal za uzbunu.Osim toga, još uvek se dešavaju slučajevi da se đaci rugaju i podsmevaju jedan drugom, što ukazuje na problem njihovog vaspitanja i socijalizacije.
Da bi mogao uzeti udela u stvaranju naučno-tehničkih inovacija, specijalista mora misliti nešablonski, stvaralački. To je prvo.
A drugo: adnašnji učenik mora imati razvijene liderske kvalitete, jer u protivnom rizikuje da njegova ideja, makar koliko bila vredna i značajna, inovatorska, ostane neizražena, i prema tome beskorisna dok god je neupotrebljena .
Čak i vaspitanje svakog od tih kvalieta pojedinačno, predstavlja složeni zadatak i zato je pravednije da se o njima govori i da se ostavrju u kompleksu .
Vreme nacionalnih sistema obrazovanja prolazi,a sve veću ulogu igra obrazovanje kao globalni sistem
Na pitanje novinara sagovornika :da li je neki nacionalni sistem obrazovanja uspeo u većoj meri da se približi tom idealu, japanski ministar obrazovanja, Hakubun Simomura je odgvorio:
„Složenost situacije se sastoji u tome da vreme nacionalnih sistema obrazovanja prolazi,pa danas sve veću ulogu igra obrazovanje kao globalni sistem.Ja računam da će se u sledećeoj deceniji proces svetske globalizacije ubrzati i to nekoliko puta u poređenju s prethodnim desetogodišnjim periodom.U skladu s tom činjenicom, važno je da sve razvijene zemlje već danas počnu da obrazuju i vaspitavaju kadrove čije navike mogu biti primenjene na bilo kojoj tački sveta.Obrazovne granice među zemljama će se brisati, pa je nepohodno da se to skoro vreme spremno dočeka :pažljivo slediti za idealima drugih država i s njima kooredinrati svoje aktivnosti.
„Intersantno je da je u Rusiji, kao i u SAD, visok procenat učenika koji su motivsani za sticanje visokog obrazovanja.Broj pretedenata za upis na fakuletet u Rusiji ne samo što se ne smanjuje, nego se i povećava.
U Japanu je situacija nešto drugačija. Shodno statističkim podacima Organizacije za međunarodnu saradnju i razvoj, u Japanu se samo 51 procenat sredljoškolaca upiše na fakukltete, što je za celih 10 procenata manje od svetskog proseka .Ako se uračuna ceo obim svršenih sredljoškolaca koji se upiše u specijalne zavode i koledže, onda se dobija procenat od 80 od sto.Eto, to nam otvara vrata i pokazuje na čemu treba raditi“, rekao je japanski ministar.
U globalnom svetu je prisutna tendencija ujednačavanja
„Svet je globalan i u njemu je prisutna tendencija ujednačavanja,“ kaže japanski ministar prosvete.
Situacija u Japanu
„Što se situacije u Japanu tiče,znamo da nam je uzaludno da konkurišemo sa zemljama u razvoju u školovanju „sivih okovratnika „ pošto većina naših građana nije dostigla nivo plata koji je globalno tržište radne snage ustanovilo za radničke specijalnosti.Shodno tome, njih onda treba potražiti u drugim destinacijama „ istakao je ministar obrazovanja Japana Hakubun Simomura u intevjuu ruskom časopisu“Aganjok“ datog prilikom svog nedavnog boravka u Moskvi.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Hakubun Simomura, ministar prosvete Japana:
NEOPHODNA JE NOVA FILOSOFIJA OBRAZOVANJA
Uoči početka nove škoslke godine, Hakubun Simoura, ministar obrazovanja Japama, boravio je najpre u Vašingtonu, a zatim u Moskvi gde je s američkim i ruskim ekspertima razmenjivao mišljenja o perspektivama razvoja obrazovanja i tehnologije u XXI veku.
- Pitanje obrazovanja u XXI veku još ni izadeka nije rešeno.
- Umesto fragmentarnog reformisalja, stvoriti poztivni obrazvni projekat oslonjen na ideje iz HH veka
- Slaba strana osnovnog i srednjeg obrazovanja u Japanu:veoma niska samoocena učenika
- Bubanju je odzvonilo, a novo vrema zahteva rasplamsavanje stvaralačkih potencijala učenika
- Nova škola mora da vaspitava stvaralačku ličnost sa izraženim liderskim kvalitetima, koja misli nešablonski, sposobnu za visoku samocenu i koja je usvojila i učvrstila u svom karakteru visoke standarde moralnih normi i principa u odsima sa drugima
- Vreme nacionalnih obrazovnih sistema prolazi, a nailazi globalni sistem obrazovanja
- Obrazovne granice biće uskoro izbrisane, pa je neophodno da sve zemlje taj trenutak što spremnije dočekaju
- Pažljivo slediti dostignuća drugih država i s njima koordinirati nacionalne aktivnosti
- U globalnom svetu je prisutna tendenecija ujednačavnja
O toj razmeni mišljenja ministar Simonura je govorio za ruski nedeljnjik „Aganjok“ (Ogonek)
Pitanje obrazoavanja u XXI veku još uvek daleko od rešenja
„Ne tako davno sam nastupio sa referatom na eskspertoskoj konferenciji U Vašintonu koja je bila posvećena razvoju obrazovanja, nauke i tehnkike.Pokazalo se da pitanje o tome kakavo treba da bude obrazovanje u XXI veku još ni izdalelka nije rešeno i zahteva objedinjavanje snaga svih razvijenih zemalja radi stvaranja nove filosofije obrazovanja čoveka. Ne radi se tu prosto o neophodnosti fragmentarnog reformisanja sistema obrazovanja,nego o stvaranju novog pozitivnog obrazovnog projekta, razume se sa osloncem na ideje koje su ostojale u HH veku.
Na pitanje :da li japanski sistem obrazovanja već ne odgovara potrebama XXI veka, ministar Simomura je odgvorio:
„Japansko obrazovanje, neosporno, ima svoje dobre strane.Na primer, visoki nivo priprema specijalista za mnoge visokotehnološke sfere :energetiku,medicinu, ekologiju,inovacionu proizvodnju.Osim toga, japansko osnovno obrazovanje obezbeđuje učenicima relativno visok nivo bazičnih znanja –pisanja, računanja,čitanja, a takođe formira one, u svetu proslavljene crte japanskog karaktera kao što su radne navike, upornost,želja za saradnjom i umenje da se radi u kolektivu.U celini gledano, visoki kvalitet japanskog osnovnog i srednjeg obrazovanja potvrđuje se uspešnim rezultatima koje ono postiže u okviru međunarodnog sistema testiranja po različitim standardima, a posebno na testovima PISA.
Međutim, i nedostaci su takođe prisutni i uočljivi.Jedan od njih je i relativno niska u poređenju sa drugim zemljama samoocena japanskih učenika srednjih škola i višeg stupnja. Veoma veliki broj naših učenika, shodno sociološkim istraživanjima,smatra sebe lošim specijalistima koji nisu sposobni da adekvatno primenjuju svoja znanja. To je već signal za uzbunu.Osim toga, još uvek se dešavaju slučajevi da se đaci rugaju i podsmevaju jedan drugom, što ukazuje na problem njihovog vaspitanja i socijalizacije.
Novo vreme zahteva pre svega rasplamsavanje stvarlačkog potencijala čovekovog
Japanski ministar prosvete je zatim podsetio da se sa svojim sabesednicima i u Vašungtonu i u Moskvi (bivšim mnistrom prosvete i nauke, Fursenkom) saglasio kako je đačkom bubanju odzvonilo, a zvučne činjenice iz udžbenika galopirajući zastarevaju.Marljivost i trudoljubivost su o kej,ali novo vreme traži pre svega ne razvijanje, nego, ako bi se tako moglo reći, rasplamsavanje stvaralačkog potencijala čovekovog.To je vrlo složen proces i na adekvatna prilaženja njegovom rešavanju još se nije naišlo.
Da bi mogao uzeti udela u stvaranju naučno-tehničkih inovacija, specijalista mora misliti nešablonski, stvaralački. To je prvo.
A drugo: adnašnji učenik mora imati razvijene liderske kvalitete, jer u protivnom rizikuje da njegova ideja, makar koliko bila vredna i značajna, inovatorska, ostane neizražena, i prema tome beskorisna dok god je neupotrebljena .
Iz rečenog je sasvim jasno da je povećanje niova samocenjivanja učenika veoma važno za vaspitavanje aktivne, stvaralačke ličnosti sposobne da menja svet oko sebe.
Ostao nam je još treći aspekt koji se sastoji u tome da stvaralačka ličnost sa liderskim kvalitetom mora usvojiti i učvrstiti u svom karakteru visoki standard moralnih normi i principa u veszi sa odnosom među ljudima , kako bi se osposobila za kooperaciju i pozitivno delovanje za dobro drugih.
Čak i vaspitanje svakog od tih kvalieta pojedinačno, predstavlja složeni zadatak i zato je pravednije da se o njima govori i da se ostavrju u kompleksu .
Vreme nacionalnih sistema obrazovanja prolazi,a sve veću ulogu igra obrazovanje kao globalni sistem
Na pitanje novinara sagovornika :da li je neki nacionalni sistem obrazovanja uspeo u većoj meri da se približi tom idealu, japanski ministar obrazovanja, Hakubun Simomura je odgvorio:
„Složenost situacije se sastoji u tome da vreme nacionalnih sistema obrazovanja prolazi,pa danas sve veću ulogu igra obrazovanje kao globalni sistem.Ja računam da će se u sledećeoj deceniji proces svetske globalizacije ubrzati i to nekoliko puta u poređenju s prethodnim desetogodišnjim periodom.U skladu s tom činjenicom, važno je da sve razvijene zemlje već danas počnu da obrazuju i vaspitavaju kadrove čije navike mogu biti primenjene na bilo kojoj tački sveta.Obrazovne granice među zemljama će se brisati, pa je nepohodno da se to skoro vreme spremno dočeka :pažljivo slediti za idealima drugih država i s njima kooredinrati svoje aktivnosti.
Neke osobine ruskog i japanskog obrazovanja
„Intersantno je da je u Rusiji, kao i u SAD, visok procenat učenika koji su motivsani za sticanje visokog obrazovanja.Broj pretedenata za upis na fakuletet u Rusiji ne samo što se ne smanjuje, nego se i povećava.
U Japanu je situacija nešto drugačija. Shodno statističkim podacima Organizacije za međunarodnu saradnju i razvoj, u Japanu se samo 51 procenat sredljoškolaca upiše na fakukltete, što je za celih 10 procenata manje od svetskog proseka .Ako se uračuna ceo obim svršenih sredljoškolaca koji se upiše u specijalne zavode i koledže, onda se dobija procenat od 80 od sto.Eto, to nam otvara vrata i pokazuje na čemu treba raditi“, rekao je japanski ministar.
U globalnom svetu je prisutna tendencija ujednačavanja
„Svet je globalan i u njemu je prisutna tendencija ujednačavanja,“ kaže japanski ministar prosvete.
„Ako se u nekom kraju svetu obrazuju specijalisti, onda će se u drugom delu pojaviti radničke ruke.Potreba za visokokvalifikovanim kadrovima nesumnjivo je u portastu, pa ako je obrazovni sitem u ovoj ili onoj zemlji u stanju da zadvolji tu potrebu, onda je to dobro.“
Situacija u Japanu
„Što se situacije u Japanu tiče,znamo da nam je uzaludno da konkurišemo sa zemljama u razvoju u školovanju „sivih okovratnika „ pošto većina naših građana nije dostigla nivo plata koji je globalno tržište radne snage ustanovilo za radničke specijalnosti.Shodno tome, njih onda treba potražiti u drugim destinacijama „ istakao je ministar obrazovanja Japana Hakubun Simomura u intevjuu ruskom časopisu“Aganjok“ datog prilikom svog nedavnog boravka u Moskvi.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Bez obzira da li planirate diplomske ili master studije, ili ste već u poslovnom svetu pa želite da se usavršavate, neophodna je volja i rad na sebi kako bismo...
Markov naučni interes uključuje diskretnu optimizaciju i operaciona istraživanja...
Letnji dani ispunjeni su suncem, morem, bazenima, ali se kod nekih javlja i blagi osećaj nervoze i stegnutosti, a to su uglavnom oni koje čeka jedna velika promena –...
Profesor Alek Kavčič, iz istoimene Fondacije, održao je danas predavanje u Vranju na temu besplatnih udžbenika i obrazovanja u Srbiji. ...
Ova Basna govori kao su se tri vola udružila i došla na planinu gdje ima “dosta trave i vode”. Kada se pojavio vuk i htio da ih pojede, složni...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
