NOVO VREME-NOVA FILOSOFIJA OBRAZOVANJA

 Od dbrih misli, kroz dobre misli  ka dobrim postupcima

• Nastupilo je vreme neke druge romantike.
• Nova romantika je romantika indiovidualnog sveta u kome nema  preimućstva jedne leičnoti nda drugom.
• Čovek sve manje kopira svoje idole i učitelje, a sve više tvori svoj sosptveni lik
• Najviši autoritet  za čoveka danas je postala Vaseljena, a on sam jedan njen deo

Da bismo znali  kako da organizujemo školu, kako i čemu da  učimo učenike,  neophodno je  razumeti filosfoju novog obrazovanja.

Podsećmo najpre da pojam „obrazovanje „ ima različita značenja (kako među profesionalcima, tako i u običnom  životu) .Otuda bi bilo uputno  da pre nego pređemo na razmatranje „filosofije obrazovanja“, kažemo  nešto kako mi shvatamo tu sintagmu.

Obrazovanje kao neprekidni proces trajnog formranja čoekoljubive  ličnosti

Obrazovanje traje vazda, od rođenja i nikad se ne prekida.

Za  onog koji obrazuje ( nastavnika, profsera, kome dadoše najpre časno ime :učitelj, pa   ćemo  ga tako i mi  zvati i spominjati u ovom zapisu) , cicvilizacija i kultura imaju  prevashodno  moralni smisao.

Život čovekov danas protiče u Svetu koji krase moralne kakarkteristike  i obeležja.

Nastupilo je vreme  neke druge romantike

Nastupilo je vreme neke druge romantike.

Romantika snage   (fizičke, intelektualne, moralne) odlazi u istoriju.

Nova romantika, to je romantika individualnog sveta  u kojemu nema preimućstva jedne ličnosti nad drugom.

Sad   već ta stara romantika koja se odlikovala  uticajem na  ličnost pozivanjem na primere heroja i lidera, pripada vremenu prošlom.

Odjezdili su u prošlost autoriteti  svih „makednksih“, “cezara „, „lenjina „, „tita“.

Sasvim su drugačiji postali uticaji Bude, Hrista, Muhameda.

Najviši autoritet za čoveka danas je postala Vaseljena, a on  sam jedan njen deo

Danas se čovek  svojim mislima  više  približavava   stanovištu da je za njega najveći autoritet Vaseljena, a on sam je postao njen deo.

U novom vremenu   čovek  sam tvori svoj život, vrši sospstveni izbor zavisnosti   birajući  uticaje Sveta koji ga okružuje.

Živeći u Vaseljeni usred raznovrsnih  elemenata  sveta  , među kojima (pre svega) , u sociumu, gde čovek   prevashodno  sam žanje plodove svog otkrića,  svog izuma.

Čovek  sve manje kopira svoje idole  i učitelje, a sve  više tvori svoj soptveni lik

Sa svakim pokoljenjem čovek sve manje kopira svoje kumire i svoje učitelje, a sve više stvara svoj sopstveni lik.

Shvatanje činjenice da  je  istina o  ličnosti kao  jednom  delu Vaseljene, a itovremeno i kao neponovljivoj individualnosti  data zasvagda.Ličnost kao  deo Vaseljene, a ne kopija  ili podobije priznatog lidera.

K tom shvatanju mudraci sveta i filosfi svakodnevnog života  išli su   milenijumima godina. I došli do njega ne odjednom.Postepeno.Sa mnogim teškoćama.

Svest o pripadanju Svetu  sticala se polako, ali i brzo.U zavisnoti od toga kako  se meri vreme.

Potepeno od shvatanja o pripdnosti  hordi, rodu, plemenu, državi, otadžbini, sociumu-do pripadnosti planeti-Zemlji.

Sada je čovek sve bliže da se uveri i poveruje u svoju pripadnost Vaseljeni.

To je filosofija savremenih mladih lidera, naših đaka, koji razvijaju i prenose kulturu čovečanstva.

Nova shvatanja lične slobode

Čovek stupa u period novog shvatanja lične slobode.Kad se o slobodi ličnosti  može razmišljati samo u kontekstu nezavisnosti sospstvene svesti.

Danas se s velikom uverenošću može izjaviti  da se lični pogled na svet formira nezavisno od drugih, po sopstvenom izboru i po sosptvenoj volji.

Porodica, socium, idoli, koji su igrali ulogu uticajnih faktora vaspitanja, u  sve većem stepenu se javljaju kao elementi ličnog izbora.

Kod raznih ljudi mišljenje (svest) ne može biti isto, jednako, zato što se ono, mišljenje gradi od bezmerne mase unutrašnjih i spoljnih uticaja.

Podudarnost svih uticaja praktično je nemoguće postići  i to  zbog  neizmernog broja  elemenata koje ih tvori i koliko ih i koliko ih deluje.

Otuda je mišljenje i pogled na svet takođe unikalno poput odnosa atomskih i molekularnih informacija u telu čovekovom.

Biti srećan, znači biti slobodan

Sloboda je dosledno  traganje ka poznavanju istine.

Istina je pravda života, koja  spaja  i objedinjuje međusbne odnose ličnih i individualnih sposobnosti (za ono što je čovek sposoban  da uradi) , spoljašnjih   faktora  uticaja, različitih  životnih  oklonosti i  situacija.

Biti srećan zanači biti slobodan. A  slobodan  se može  biti  samo ako se sledi istina.

Učitelj je delatnik duše  koji pomaže da se pozna istina, to jeste, pomaže vam da postanete slobodni.

Učitelji su to prvi shvatili  u liku svojih najboljih predstavnika koji su osmislili metode i sadržaje  svoga rada.

Ranije je učiteljska aktivnost u sociumu u velikoj meri bila zasnovana na veri u heroje, u idole.

Heroje su  birali, dok su idole stvarali sami, ili uz nečiju pomoć  radi spasenja ili kompenzacije.

Sada je taj pogled na svet prikladan samo kao za „reanimaciju“ nostalgije.

Novi ciljevi anagažovanja učitelja:formiranje unikalnog  karaktera.

Učitenj, osećajući se sve više kao deo Vaseljene, stvara uslove za  razvoj jedinstvene, neponovljive slike čoveka.

„Ja sam ovde i  svuda, danas i svagda „.Radi  prelaska u budućnost potrebno je  shvatiti smisao tih reči.Čovečanstvo je spremno da prihvati da se Svet  nalazi u čvrstom jedinstvu i raznoobraznosti.

Tokom  cele  prethodne istorije Čovečanstvo  se približavalo  praktičom razumevanju tog stanja.Prva slična saznanja potiču još iz dubine vekova.Zatim  su  ta saznanja  stalno  dopirala do  učitelja - mudraca.

Na kraju je čovek spreman  da to shvati i odlučan da prihvati kao ličnu filosofiju.Za to je bilo nepohodno preći dugačak put  iskušenja i sumnji...

Različita mišljenja su poput  različitih nota ili tonova jedne simfonije ili boja  i formi  jedne slike

Razumeti te reči moguće je jedino kroz intezivne misaone aktivnosti.One su višeznačne  i karakteristične samo za  konkretnu ličnost.

Ljudi se razlikuju jedan od drugog  upravo po tome kako se odnose prema tom problemu.Ali to razlikovanje nema ništa antagonističkog u sebi.Ljudi sa različitim predstavama o tom pitanju ne mogu biti  neprijatelji, čak ni suparnici.

Različita mišljenja su  poput   različitih nota ili tonova jedne simfonije.Ili razne boje, senčenja  i forme  jedne slike.

Ja sam konkretno mesto u prostoru i vremenu, a istovremeno sam i deo Vaseljene.Zajedno s Vaseljenom, ja sam svuda i vazda.

Tako je svaki moj deo, svaka ćelija moga tela, model mene, a istvremno je deo mene i sav ja.

Ja živim sada i ovde, ali sam uvek postojao u informaciji Vaseljene

Ja živim sada, u ovom trenu, i ovde.Ali ja sam bio uvek u molekulima, u atomima, u elektromagnetnim talasima.Ja sam uvek postojao u informaciji Vaseljene.

I postojaću  večno u sećanjima, u postupcima, u iskustvu, u mislima, u idejama.Do mene je iz prošlosti doprlo nešto i konkretno i neobjašnjivo.I od mene to često prelazi u budućnost.

Takođe je u svakoj čestici mikrosveta i makrosveta  sadržana informavija prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Uspeh u traženju istine zavisi  od toga koliko  je ličnost-tragalac  u stanju da vidi Svet u raznolikostii  i nerazrušivposti.Učitelj pomaže  traganje za istinom.

Mišljenje upravlja čovekom, organizuje ga, promoviše

Čovek dobija informaciju kroz sve kanale uzajamnog delovanja sa Svetom.Dobija ih i prerađuje, tvoreći novu informaviju  za život.

Danas, više nego ikad ranije, osnovna informavija neophodna za formiranje ličnosti prolazi kroz mišljenje.

Čovek misaono obrađuje dobijenu informaciju, gradi u mišljenju svoje ideje i slike, to jeste, tvori vlastitu informaciju.Tako sazdana misao određuje ponašanje konkretnog  čoveka.

Mišljenje postaje glavni „instrumenat“ života.Mišljenje upravlja čovekom, organizuje ga, promoviše.

Mišljenje vrši izbor između dobra i zla

Upravo mišljenje  vrši izbor  između dobra i zla.Iz misli  počinje delanje. Misao je početak svih stvaralačkih i rušilačkih postupaka čovekovih.

Mišljenje je regulator i provodnik infomacija  sveta.Istovremeno i samo mišljenje postaje   sistematizovana informacija.

Pojedina misao je  deo mišljenja.Isto kao što je naše telo deo Vaseljene.

Mišljenje je neodvojivo od duše, duha, tela čovekovog

Mišljenje je neodvojivo od duše, duha i tela čovekovog.Telo, duša i duh-to su različiti „sistemi strukture „ informacije naše Vaseljene.

Sledeći novu filosofiju obrazovanja, budućeg poretka, sistema vrednosti, osnovni zadaci učitelja će se sastojati u razvoju sposobnosti  učenika da formiraju dobre misli, da kod svojih đaka vaspitava  svest zasnovanu na dobronamernom mišljenju, da ih obuči kako da ovladaju metodom konstruisanja dobre misli.

U novoj školi učenika treba učiti da misli, da razvija spsobnosti  da misli.

Nova škola vaspitava samo dobro mišljenje

U novoj školi se uzgaja samo dobro mišljenje.  

Ideja vodilja učitelja i svih radenika u novoj  školi  treba da bude:“Učiti, razvijati, vaspitaavati dobro mišljenje.“

Od dobrih misli i kroz dobre misli-ka dobrim postupcima.

Takva treba da bude filosofija obrazovanja u novoj školi.U tome se sastoji „umetnost obrazovanja“.