Srpsko-Slovenački poslovni forum za povećanje izvoza

Premijer Srbije Mirko Cvetković boraviće danas u zvaničnoj poseti Sloveniji, gde će imati susrete sa zvaničnicima te zemlje i učestvovati na Poslovnom forumu preduzetnika Srbije i Slovenije.
       Kako je Tanjugu rečeno u Kabinetu predsednika Vlade Srbije, Cvetković će u Ljubljani razgovarati sa predsednikom i premijerom Slovenije, Danilom Tirkom i Borutom Pahorom, i sa predsednikom Skupštine Pavelom Gantarom.
       Srpski premijer će, sa slovenačkim kolegom Pahorom, učestvovati na Poslovnom forumu preduzetnika Srbije i Slovenije.
       Poslovni forum preduzetnika Srbije i Slovenije događa se u trenutku kada Srbija beleži povećanje vrednosti robne razmene sa Slovenijom, uz bezmalo ujednačen bilans u dvostranoj trgovini.
       Srpsku delegaciju privrednika predvodiće predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin koji će imati i uvodno obraćanje na Poslovnom forumu, a prusutnima će se obratiti i predsednik Srpske asocijacije menadžera Slobodan Vučićević.
       Srpsko-slovenački Poslovni forum održaće se u Privrednoj komori u Ljubljani, a na tom skupu najavljeno je učešće više desetina istaknutih preduzetnika iz Srbije i Slovenije.
       Premijer Cvetković će tokom boravka u Ljubljani posetiti i Pravoslavni kulturno-pastoralni centar u tom gradu.
       Povecanje izvoza gotovih proizvoda iz naše zemlje, veća investiciona ulaganja i traženje mogućnosti za osnivanje zajednickih preduzeća sa slovenačkim partnerima kako bi se bolje konkurisalo na tržištu EU i efikasnije koristila sredstva iz evropskih fondova neki su od ciljeva srpske privredne delegacije koja danas boravi u Sloveniji.
       "Cilj nasih privrednika je da pokušaju da povećaju izvoz pre svega robe više faze prerade. Robna razmena je nepovoljna jer mnogo više izvozimo sirovine i repromaterijal a uvozimo gotove proizvode", izjavio je Tanjugu savetnik Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije Mitar Pržulj.
       On je ocenio da je slovenačko tržište dovoljno otvoreno ali da bi naša preduzeća uspela na slovenačkom tržištu potrebno je da poseduju kvalitet ali i dodatni novac za ulaganja u marketing, ispunjavanje standarda…
       "Našim firmama teško je da nastupaju sami, jer su potrebna velika ulaganja za marketing, a veliki su i troškovi nastupa", rekao je Pržulj i dodao da su zajednicki nastupi sa slovenačkim kompanijama jedino realno rešenje.
       On je podsetio i da su trenutno najveći srpski investitori na tržtištu Slovenije informaticka kompanija "Komtrejd" koji je kupio kompaniju "Hermes" (vrednost investicije je oko 40 miliona evra) kao i investicija "Beohemije" u hemijsku industriju "Šampionka" u vrednosti od šest miliona evra.
       Pržulj je podsetio i da bi situacija sa srpskim investicijama na slovenačko tržiste bila znatno drugačija da je srpska kompanija "Delta" realizovala investiciju u tržni centar Stožice vrednu 240 miliona evra.
       "Međutim, ta kompanija nije uplatila drugu tranšu od 19,5 miliona evra i ceo posao se u slovenačkoj privrednoj javnosti tretira kao da je Delta odustala", podsetio je Pržulj i dodao da je namera da se traži drugi investitor.
       Poslovni forum preduzetnika Srbije i Slovenije događa se u trenutku kada Srbija beleži povećanje vrednosti robne razmene sa Slovenijom, uz bezmalo ujednačen bilans u dvostranoj trgovini.
       Slovenačka ulaganja u Srbiju su od 2000. godine do danas dostigla su, prema podacima sa kojima raspolaže PKS, 1,5 milijardi evra.
       Pržulj je napomenuo i da su po broju realizovanih investicija slovenački investitori prvi u Srbiji. Takođe, prema statistickim podacima Slovenija ima 1.500 predstavnistva u Srbiji, a od toga sigurno je preko 500 aktivnih kompanija kako u sektoru usluga tako i u proizvodnji.
       On se osvrnuo i na podatke o robnoj razmeni i ukazao da se u ovoj godini ipak beleže pozitivni trendovi, kada se uporede sa podacima iz prošle, krizne godine.
       "Za četiri meseca ove godine imamo povećanje izvoza od 39,7 odsto u odnosu na prva četiri meseca prošle godine, dok kada je reč o uvozu povećanje iznosi svega 2,6 odsto", rekao je Pržulj.
       Miloš Petković, vlasnik kompanije za trgovinu žitaricama i stočnom hranom "Braća Petković" iz Velike Plane koji se nalazi u privrednoj delegaciji koju čini četrdesetak srpskih firmi, kazao je Tanjugu da je za male firme i proizvođače veoma teško da nađu "nišu" na slovenačkom tržištu, kao i da je problem udruživanja i zajedničkog nastupa i dalje prisutan.
       "Pre tri godine vrednost našeg izvoza dostigla je 1,600,000evra, pretprosle godine 400.000 evra, a prosle godine svega 200.000 evra. Velike kompanije iz oblasti agrara iz Srbije imaju svoje kompanije i one same izvoze. Formirale su firme u Makedoniji, BiH, u Mađarskoj, Ukrajini I mi pored njih ne možemo da se probijemo", ukazao je Petković.
       Zamenik direktora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Milisav Stojaković kaže za Tanjug da je Institut sa druge strane jedna uspešna priča, jer je sa svojim proizvodnim programom uspeo da se nametne poljoprivrednim proizvođačima u Sloveniji.
       Zahvaljujući tome oko 15 odsto površina u Sloveniji nalazi pod semenom pšenice koje dolazi iz Srbije.
       Prema njegovim rečima, za institut je tržište Slovenije zbog njegovog daljeg plasmana na tržište EU, a i komercijalna cena je veća kada se uporedi sa cenom koja se može dostići u drugim bivšim jugoslovenskim republikama.
       Srpsku delegaciju privrednika predvodiće predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin koji će imati i uvodno obraćanje na Poslovnom forumu, a pored predsednika PKS, prusutnima će se obratiti i predsednik Srpske asocijacije menadžera (SAM) Slobodan Vučićević.
       Među srpskim kompanijama koje će učestvovati na Forumu su i preduseće "Jugoimport SDPR" iz Beograda, Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, "Lola institut" iz Beograda, beogradska firma "Tehnokomerc", PKB Korporacija, Forneti mini peciva iz Subotice, "Galeb grupa" i "Zugay" iz Šapca.
       Tu su još i "Agrobanka" iz Beograda, "Hemofarm" iz Vršca, "Yumis" iz Niša, Naftna industrija Srbije, "Simpo" iz Vranja, Fabrika vagona iz Kraljeva, "Bin metal" iz Čačka, "Metalurg" iz Prokuplja, "Dar sistem" iz Trstenika i drugi.