Српско-Словеначки пословни форум за повећање извоза

Премијер Србије Мирко Цветковић боравиће данас у званичној посети Словенији, где ће имати сусрете са званичницима те земље и учествовати на Пословном форуму предузетника Србије и Словеније.
       Како је Тањугу речено у Кабинету председника Владе Србије, Цветковић ће у Љубљани разговарати са председником и премијером Словеније, Данилом Тирком и Борутом Пахором, и са председником Скупштине Павелом Гантаром.
       Српски премијер ће, са словеначким колегом Пахором, учествовати на Пословном форуму предузетника Србије и Словеније.
       Пословни форум предузетника Србије и Словеније догађа се у тренутку када Србија бележи повећање вредности робне размене са Словенијом, уз безмало уједначен биланс у двостраној трговини.
       Српску делегацију привредника предводиће председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин који ће имати и уводно обраћање на Пословном форуму, а прусутнима ће се обратити и председник Српске асоцијације менаџера Слободан Вучићевић.
       Српско-словеначки Пословни форум одржаће се у Привредној комори у Љубљани, а на том скупу најављено је учешће више десетина истакнутих предузетника из Србије и Словеније.
       Премијер Цветковић ће током боравка у Љубљани посетити и Православни културно-пасторални центар у том граду.
       Повецање извоза готових производа из наше земље, већа инвестициона улагања и тражење могућности за оснивање заједницких предузећа са словеначким партнерима како би се боље конкурисало на тржишту ЕУ и ефикасније користила средства из европских фондова неки су од циљева српске привредне делегације која данас борави у Словенији.
       "Циљ насих привредника је да покушају да повећају извоз пре свега робе више фазе прераде. Робна размена је неповољна јер много више извозимо сировине и репроматеријал а увозимо готове производе", изјавио је Тањугу саветник Бироа за регионалну сарадњу Привредне коморе Србије Митар Пржуљ.
       Он је оценио да је словеначко тржиште довољно отворено али да би наша предузећа успела на словеначком тржишту потребно је да поседују квалитет али и додатни новац за улагања у маркетинг, испуњавање стандарда…
       "Нашим фирмама тешко је да наступају сами, јер су потребна велика улагања за маркетинг, а велики су и трошкови наступа", рекао је Пржуљ и додао да су заједницки наступи са словеначким компанијама једино реално решење.
       Он је подсетио и да су тренутно највећи српски инвеститори на тржтишту Словеније информатицка компанија "Комтрејд" који је купио компанију "Хермес" (вредност инвестиције је око 40 милиона евра) као и инвестиција "Беохемије" у хемијску индустрију "Шампионка" у вредности од шест милиона евра.
       Пржуљ је подсетио и да би ситуација са српским инвестицијама на словеначко тржисте била знатно другачија да је српска компанија "Делта" реализовала инвестицију у тржни центар Стожице вредну 240 милиона евра.
       "Међутим, та компанија није уплатила другу траншу од 19,5 милиона евра и цео посао се у словеначкој привредној јавности третира као да је Делта одустала", подсетио је Пржуљ и додао да је намера да се тражи други инвеститор.
       Пословни форум предузетника Србије и Словеније догађа се у тренутку када Србија бележи повећање вредности робне размене са Словенијом, уз безмало уједначен биланс у двостраној трговини.
       Словеначка улагања у Србију су од 2000. године до данас достигла су, према подацима са којима располаже ПКС, 1,5 милијарди евра.
       Пржуљ је напоменуо и да су по броју реализованих инвестиција словеначки инвеститори први у Србији. Такође, према статистицким подацима Словенија има 1.500 представниства у Србији, а од тога сигурно је преко 500 активних компанија како у сектору услуга тако и у производњи.
       Он се осврнуо и на податке о робној размени и указао да се у овој години ипак бележе позитивни трендови, када се упореде са подацима из прошле, кризне године.
       "За четири месеца ове године имамо повећање извоза од 39,7 одсто у односу на прва четири месеца прошле године, док када је реч о увозу повећање износи свега 2,6 одсто", рекао је Пржуљ.
       Милош Петковић, власник компаније за трговину житарицама и сточном храном "Браћа Петковић" из Велике Плане који се налази у привредној делегацији коју чини четрдесетак српских фирми, казао је Тањугу да је за мале фирме и произвођаче веома тешко да нађу "нишу" на словеначком тржишту, као и да је проблем удруживања и заједничког наступа и даље присутан.
       "Пре три године вредност нашег извоза достигла је 1,600,000евра, претпросле године 400.000 евра, а просле године свега 200.000 евра. Велике компаније из области аграра из Србије имају своје компаније и оне саме извозе. Формирале су фирме у Македонији, БиХ, у Мађарској, Украјини И ми поред њих не можемо да се пробијемо", указао је Петковић.
       Заменик директора Института за ратарство и повртарство Милисав Стојаковић каже за Тањуг да је Институт са друге стране једна успешна прича, јер је са својим производним програмом успео да се наметне пољопривредним произвођачима у Словенији.
       Захваљујући томе око 15 одсто површина у Словенији налази под семеном пшенице које долази из Србије.
       Према његовим речима, за институт је тржиште Словеније због његовог даљег пласмана на тржиште ЕУ, а и комерцијална цена је већа када се упореди са ценом која се може достићи у другим бившим југословенским републикама.
       Српску делегацију привредника предводиће председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин који ће имати и уводно обраћање на Пословном форуму, а поред председника ПКС, прусутнима ће се обратити и председник Српске асоцијације менаџера (САМ) Слободан Вучићевић.
       Међу српским компанијама које ће учествовати на Форуму су и предусеће "Југоимпорт СДПР" из Београда, Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада, "Лола институт" из Београда, београдска фирма "Технокомерц", ПКБ Корпорација, Форнети мини пецива из Суботице, "Галеб група" и "Зугаy" из Шапца.
       Ту су још и "Агробанка" из Београда, "Хемофарм" из Вршца, "Yумис" из Ниша, Нафтна индустрија Србије, "Симпо" из Врања, Фабрика вагона из Краљева, "Бин метал" из Чачка, "Металург" из Прокупља, "Дар систем" из Трстеника и други.