Pošteni nalazači neće tuđ novac

Valjevo – Kada bismo mogli da izvozimo poštenje zaradili bismo mnogo više nego od prodaje malina, reči su jednog starijeg Valjevca, Naime, za samo nekoliko meseci u ovoj godini pošteni nalazači u izgubljenim novčanicima, kovertama, torbicama, kao i drugim mestima pronašli su ukupno oko 30.000 evra koje su, do poslednjeg centa, odnosno dinara vratili vlasnicima.

Za ovakav gest dobili su simboličnu čast, o kojoj nisu želeli da govore, jer su postupili onako kako smatraju da je ispravno.

Poslednji u nizu ovih pažnje vrednih slučajeva dogodio se u Osečini u kojoj je, uz Valjevo, do sada registrovan najveći broj nesebičnih nalazača. Dragan Pavlović, portir „Podgorine frut”, nedavno je pored puta u blizini fabrike pronašao novčanik u kojem je uz dokumenta bilo oko 40.000 dinara. Uvidom u dokumenta utvrdio je da novčanik pripada Tomislavu Antoniću iz osečinskog sela Ostružnja, o čemu ga je istog dana obavestio. Prilikom predaje novčanika Antonić je portiru ponudio da ga časti što je ovaj kategorično odbio uz reči da je samo obavio elementarnu ljudsku i građansku dužnost. Inače, pre Pavlovićevog gesta njegov prezimenjak, penzioner iz ove varoši, prilikom uobičajene šetnje na ulazu u mesnu poštu pronašao je takođe novčanik u kojem je, uz dokumenta, bilo nešto više od 1.000 evra. Ovom Osečincu nije padalo ni na kraj pameti bilo šta drugo osim da za što kraće vreme pronađe svog sugrađanina, inače privremeno zaposlenog u inostranstvu, i vrati mu dokumenta i novac. Kada mu je ponuđena nagrada skoro da se posvađao sa duboko zahvalnim čovekom.

Heroji poštenja su i dvojica valjevskih konobara Dragan Zeljić i Milan Velimirović. Zeljić je u restoranu „Šofer-bar” po odlasku jednog od gostiju kojeg je tog dana služio pronašao zaboravljenu kovertu u kojoj je bilo 30.000 evra. Raspitao se za njegovu adresu i telefonski broj i obavestio ga o pronađenom novcu. U znak zahvalnosti dobio je napojnicu od 20 evra. Ovaj omiljeni valjevski konobar visinu nagrade, koju nije odbio, nije želeo da komentariše, jedino je kazao – da je i umesto novca čuo reč „hvala” bio bi zadovoljan.

I njegov kolega Milan Velimirović, poznatiji pod nadimkom Beli, nekoliko dana kasnije, prilikom raspremanja stola za kojim je sedela grupa mlađih gostiju pronašao je hrpu novčanica u krupnim apoenima. Pošto je uredno izbrojao i složio svežanj od 100.000 dinara, o tome je odmah obavestio šefa restorana „Lovački dom” i novac ostavio u službenu kasu. Upravo kad je hteo da o svemu obavesti policiju na vratima restorana pojavila se grupa zaboravnih gostiju koji su ga snishodljivo upitali da nije možda pronašao novac. Kada im je to potvrdio njihovoj radosti nije bilo kraja, jer, kako se ispostavilo, radilo se o sezonskim radnicima iz BiH koji su nepažnjom izgubili mukotrpno zarađeni novac. Kao napojnicu za sve zaposlene u restoranu ostavili su 5.000 dinara, uz obećanje da će o ovom gestu pričati gde god se zateknu, kao i da nikada neće, kada ih put nanese u Valjevo, zaobići restoran „Lovački dom”.

Svi ovi slučajevi potvrđuju da će u ovom počasnom krugu poštenjačina iz valjevskog kraja biti mesta za još pojedinaca i njihovih nesebičnih gestova. Uostalom, to im i priliči, jer, kako jedna od srpskih mudrosti veli: „Ljudi se po odelu sretaju, a po poštenju pamte”.