Поштени налазачи неће туђ новац

Ваљево – Када бисмо могли да извозимо поштење зарадили бисмо много више него од продаје малина, речи су једног старијег Ваљевца, Наиме, за само неколико месеци у овој години поштени налазачи у изгубљеним новчаницима, ковертама, торбицама, као и другим местима пронашли су укупно око 30.000 евра које су, до последњег цента, односно динара вратили власницима.

За овакав гест добили су симболичну част, о којој нису желели да говоре, јер су поступили онако како сматрају да је исправно.

Последњи у низу ових пажње вредних случајева догодио се у Осечини у којој је, уз Ваљево, до сада регистрован највећи број несебичних налазача. Драган Павловић, портир „Подгорине фрут”, недавно је поред пута у близини фабрике пронашао новчаник у којем је уз документа било око 40.000 динара. Увидом у документа утврдио је да новчаник припада Томиславу Антонићу из осечинског села Остружња, о чему га је истог дана обавестио. Приликом предаје новчаника Антонић је портиру понудио да га части што је овај категорично одбио уз речи да је само обавио елементарну људску и грађанску дужност. Иначе, пре Павловићевог геста његов презимењак, пензионер из ове вароши, приликом уобичајене шетње на улазу у месну пошту пронашао је такође новчаник у којем је, уз документа, било нешто више од 1.000 евра. Овом Осечинцу није падало ни на крај памети било шта друго осим да за што краће време пронађе свог суграђанина, иначе привремено запосленог у иностранству, и врати му документа и новац. Када му је понуђена награда скоро да се посвађао са дубоко захвалним човеком.

Хероји поштења су и двојица ваљевских конобара Драган Зељић и Милан Велимировић. Зељић је у ресторану „Шофер-бар” по одласку једног од гостију којег је тог дана служио пронашао заборављену коверту у којој је било 30.000 евра. Распитао се за његову адресу и телефонски број и обавестио га о пронађеном новцу. У знак захвалности добио је напојницу од 20 евра. Овај омиљени ваљевски конобар висину награде, коју није одбио, није желео да коментарише, једино је казао – да је и уместо новца чуо реч „хвала” био би задовољан.

И његов колега Милан Велимировић, познатији под надимком Бели, неколико дана касније, приликом распремања стола за којим је седела група млађих гостију пронашао је хрпу новчаница у крупним апоенима. Пошто је уредно избројао и сложио свежањ од 100.000 динара, о томе је одмах обавестио шефа ресторана „Ловачки дом” и новац оставио у службену касу. Управо кад је хтео да о свему обавести полицију на вратима ресторана појавила се група заборавних гостију који су га снисходљиво упитали да није можда пронашао новац. Када им је то потврдио њиховој радости није било краја, јер, како се испоставило, радило се о сезонским радницима из БиХ који су непажњом изгубили мукотрпно зарађени новац. Као напојницу за све запослене у ресторану оставили су 5.000 динара, уз обећање да ће о овом гесту причати где год се затекну, као и да никада неће, када их пут нанесе у Ваљево, заобићи ресторан „Ловачки дом”.

Сви ови случајеви потврђују да ће у овом почасном кругу поштењачина из ваљевског краја бити места за још појединаца и њихових несебичних гестова. Уосталом, то им и приличи, јер, како једна од српских мудрости вели: „Људи се по оделу сретају, а по поштењу памте”.