Место младеначког испита

На десетак километара од Јагодине, поред села Прњавора и реке Јошанице, између брда Чукаре и Равног гаја, у подножју Црног врха, налази се манастир Јошаница, с храмом посвећеним светом оцу Николају. Иако први писани подаци о њему постоје тек од краја осамнаестог века, историја настанка овог манастира сеже у далеку прошлост, у време кнеза Лазара. Усмена предања говоре да је кнез Лазар подигао храм 1371. године, да би се у њему венчао са кнегињом Милицом, али је ипак вероватније да је у овдашњем храму обављен само младеначки испит, а да је венчање обављено у Раваници.

Као многи наши манастири и Јошаница је добила име по реци, која протиче поред. Али, у овом крају постоји предање које каже да су и манастир и река добили име по испоснику Јоши, који се подвизавао у пећини испод брда Шареника, која и данас постоји. Одакле је дошао и шта се са њим догодило, не зна се. Остаје само прича да је био први стални становник овога краја. Од мештана Прњавора може да се чује и прича да је неко из пратње кнеза Лазара, можда чак и он сам, ранио Јошу приликом лова. Несрећног испосника су пренели у неко мало склониште на месту где је сада манастир, на којем је он напустио овај свет а храм је касније подигнут на месту његовог упокојења. Легенде се памте и препричавају, а по остацима живописа и стилу градње храма закључује се да је узор његове градње могао да буде храм манастира Каленић, грађен у стилу моравске школе. Додуше, доста поједностављеном.

Манастир Јошаница је играо значајну улогу у свим историјским догађајима, бунама и ратовима, који су били чести у овим крајевима. Коча Анђелковић, познатији као Коча Капетан из Пањевца, одабрао је Јошаницу за своје седиште, одакле је чувао Багрдански теснац и тако спречавао Турке да снабдевају Београд храном и муницијом. После пораза, Турци су у знак одмазде запалили манастир који је обновљен тек 1793. године, када је донет ферман да порушене цркве и манастири могу да се обнављају. Мада о томе нема писаних података врло је вероватно да су се овде одвијали значајни догађаји за време Првог српског устанка, с обзиром на то да се у манастиру налази „Карађорђева соба”, у којој је вожд „прележао врућицу”.

Потом долази учешће у Хаџи-Продановој буни и сарадња са монахом Ђенадијем из Трнаве, и долазак кнеза Милоша 31. јула 1815. године на договор са владиком нишким Милентијем. Била је то припрема за преговоре о миру изасланика кнеза Милоша и Марашли-Али-Паше. Ту је 12. или 13. августа 1815. године састављена жалба (истаније), која је упућена у Цариград, у којој су описана сва злодела која су Турци чинили у Србији. У манастирској архиви сачуван је податак да је тим поводом кнез Милош поклонио манастиру три звона (1832), али су она скинута и однета током Првог светског рата. Нова су постављена тек 1923. године.

У манастирској порти налази се гробница породице Милоја Теодоровића, кнеза и војводе левачког из времена Карађорђа, који је рођен у једном од суседних села. Био је вођа устанка у овом крају. Милоје је био и Милошев изасланик при закључењу мира са Марашли-пашом, заједно са Неофитом, калуђером из манастира Никоља на Овчару. Кажу да му је често у госте долазио побратим хајдук Вељко, са којим је ноћу „вијао Турке по махалама”.

У манастирској цркви сачувани су делови живописа, чије су поправке вршили бугарски и македонски мајстори. Међу фигурама се истичу чланови властелинске породице, могућих ктитора, јер се процењује да је овај живопис настао око 1400. године.

Није заборављен ни Јоша са почетка приче. У припрати, живопис указује на пустињака-светитеља, што нас враћа на народну тврдњу, да је оно што се прича, заиста и било.