Zašto je Rusija odustala od vozova naoružanih nuklearnim raketama?

Ministarstvo odbrane Rusije je odlučilo da zaustavi program mobilnih interkontinentalnih balističkih raketa na vozovima za period 2018-2025 g. i potroši ta sredstva za stvaranje najveće nuklearne rakete.

Ekonomska kriza je ostavila svoj trag na program naoružavanja vojske. Država će u te svrhe narednih 10 godina potrošiti samo 320 milijardi dolara umesto ranije planiranih 830.   

Zato će mnogi perspektivni projekti biti izbrisani sa spiska, a jedan od njih je raketni sistem na železničkoj pruzi zvani „Barguzin“.

Kao je izjavio izvor iz vojno-industrijskog kompleksa za Russia Beyond, to će ipak biti privremena mera. I kada Rusija jednom završi rad na raketama poput Sarmata, Vojvode i Jars, vlada će se ponovo vratiti pitanju razvoju vozova nosača raketa. 

Šta je „Barguzin“? 

Razvoj nukleanog sistema na šinama „Barguzin“ je počeo 2013. godine ukazom predsednika Vladimira Putina. Bilo je planirano da svaki kompleks sadržati sedam navođenih raketa Jars. Jars je težak 50 tona, dugačak 22,5 metra, i može lako da stane u vagon dužine 24 metra koji je u stanju da ponese 60 tona.

Svaki voz bi predstavljao jedan puk. Ukupno su ruske vlasti planirale pet vozova, koji bi činili jednu raketnu diviziju.

Vozovi bi neprestano krstarili železnicom Rusije maskirani kao vozovi civilne namene i nevidljivi radarima drugih država.

Od 1984. do 2007. na bojevom dežurstvu je bio sličan sistem. Tri divizije (u svakoj po četiri puka, u svakom puku 12 vozova naoružanih strateškim raketama „Molodec“). Ali bez obzira na čitavu mobilnost, ovaj je sistem imao svoje slabe strane. 

„Barguzinov“ ćale

AP

Stari voz je, na primer, nosio preteško za sebe oružje, rakete od oko 110 tona. Voz su vukle tri lokomotive. I kada bi on premašio nekoliko hiljada kilometara, Ministarstvo transporta je moralo da izdvaja novac za popravku šina kojima je  prošao. 

Sem toga, pored činjenice da nikakve kopnene snage stranih država ne bi mogle na prvi pogled da kažu da se ne radi o običnom civilnom vozu, već krajem 90-ih to se moglo lako uočiti na satelitskim snimcima. 

Bile su potrebne godine da se naprave lakše verzije interkontinentalnih balističkih raketa koje bi odgovarale potrebama „nuklearnog voza“, pa i novi materijali od kojih bio bio napravljen taj neprovidni voz.

Ipak, oružje kojim će „Barguzin“ biti naoružan će se pojaviti tek kada se jednom završi rad na raketi „Sarmat“.

Igor Rozin,
Russia beyond