Зашто је Русија одустала од возова наоружаних нуклеарним ракетама?

Министарство одбране Русије је одлучило да заустави програм мобилних интерконтиненталних балистичких ракета на возовима за период 2018-2025 г. и потроши та средства за стварање највеће нуклеарне ракете.

Економска криза је оставила свој траг на програм наоружавања војске. Држава ће у те сврхе наредних 10 година потрошити само 320 милијарди долара уместо раније планираних 830.   

Зато ће многи перспективни пројекти бити избрисани са списка, а један од њих је ракетни систем на железничкој прузи звани „Баргузин“.

Као је изјавио извор из војно-индустријског комплекса за Russia Beyond, то ће ипак бити привремена мера. И када Русија једном заврши рад на ракетама попут Сармата, Војводе и Јарс, влада ће се поново вратити питању развоју возова носача ракета. 

Шта је „Баргузин“? 

Развој нуклеаног система на шинама „Баргузин“ је почео 2013. године указом председника Владимира Путина. Било је планирано да сваки комплекс садржати седам навођених ракета Јарс. Јарс је тежак 50 тона, дугачак 22,5 метра, и може лако да стане у вагон дужине 24 метра који је у стању да понесе 60 тона.

Сваки воз би представљао један пук. Укупно су руске власти планирале пет возова, који би чинили једну ракетну дивизију.

Возови би непрестано крстарили железницом Русије маскирани као возови цивилне намене и невидљиви радарима других држава.

Од 1984. до 2007. на бојевом дежурству је био сличан систем. Три дивизије (у свакој по четири пука, у сваком пуку 12 возова наоружаних стратешким ракетама „Молодец“). Али без обзира на читаву мобилност, овај је систем имао своје слабе стране. 

„Баргузинов“ ћале

AP

Стари воз је, на пример, носио претешко за себе оружје, ракете од око 110 тона. Воз су вукле три локомотиве. И када би он премашио неколико хиљада километара, Министарство транспорта је морало да издваја новац за поправку шина којима је  прошао. 

Сем тога, поред чињенице да никакве копнене снаге страних држава не би могле на први поглед да кажу да се не ради о обичном цивилном возу, већ крајем 90-их то се могло лако уочити на сателитским снимцима. 

Биле су потребне године да се направе лакше верзије интерконтиненталних балистичких ракета које би одговарале потребама „нуклеарног воза“, па и нови материјали од којих био био направљен тај непровидни воз.

Ипак, оружје којим ће „Баргузин“ бити наоружан ће се појавити тек када се једном заврши рад на ракети „Сармат“.

Игор Розин,
Russia beyond