Prvomajski bum

Tradicija obeležavanja 1. maja ima duboke korene. U prastaro doba su se ljudi tog dana klanjali  bogovima zemljišta i plodnosti. U Srednjem veku je crkva pokušala da uništi neznabožačke tradicije, te se suština praznika promenila. U najnovijoj istoriji 1. maj je postao simbol ujedinjenja i borbe radničke klase. Savremeni 1. maj je ujedinio sve te osobine, postavši praznik za milione ljudi različite nacionalne pripadnosti.

Još u prehrišćansko doba kod različitih naroda posle oranja i setve se svečano obeležavao neki dan  - da ne bi rad bio uzaludan, da bi berba uspela, - kaže istoričar, docent RDHU Sergej Karpenko.

U svim kulturama i zemljama to je bio prirodni narodni praznik – dolazak proleća, početak novog ciklusa zemljoradnje.

Pred mikrofonom je član Instituta etnologije i antropologije Ninelj Poliščuk.

Praznik dočeka leta je bio omladinski, ali su ga slavili, svakako, svi. Prema običaju su nosili takozvano Majsko drvo, ukrašeno vrpcama, pevali.

Majsko drvo je bilo neodvojiv atribut takozvanih Majskih praznika u Nemačkoj. U Rusiji  tradicija obeležavanja 1. maja takođe prvo nije bila povezana s idejama radničke solidarnosti Sve do početka 18. veka taj dan je neprimetno spadao u Uskršnje svečanosti. Tek za vladavine Petra Prvog je taj praznik stekao status prave svečanosti, - ističe Ninelj Poliščuk.

Ta je tradicija bila preuzeta od Evropljana, koji su živeli u Nemačkoj ulici.  Sredinom 19. veka je praznik bio povezan sa izletom u prirodu radi narodnog veselja. To je bio porodični praznik. 1890. godine  10 hiljada radnika Varšave je odlučilo da organizuje ilegalnu  proslavu Prvog maja za uspomenu na streljanje demonstracije čikaških radnika 1886. godine. Revolucionarne proslave Prvog maja su počele da budu masovne od početka 20. veka, - nastavlja Ninelj Poliščuk.

Najčešće su se te proslave odvijale u šumi. Stražari su pazili da ih ne bi policajci otkrili. U jeku revolucije 1905. godine te su proslave bile u čamcima, često na Volgi. Takve proslave bi često organizovali čak i zatvorenici: oni su pevali revolucionarne pesme, na prozor stavljali crveni šal ili košulju. To se pominje u knjizi Gorkog Mati.

Kada je reč o Prvom maju kao danu solidarnosti radnih ljudi, i on potiče od događaja 1886. godine u SAD-ama. 1. maj je bio u toj zemlji dan, kada su radnici mogli da pređu od jednog poslodavca drugom.  Tog dana  je 40 hiljada ljudi organizovalo štrajk sa zahtevom za 8-časovni radni dan, - ispričao je Sergej Karpenko.

Taj se događaj desio pre tačno  125 godna, kada su 1. maja 1886. godine socijalističke organizacije u SAD-ama i Kanadi održale mitinge, braneći interese radnika. Te je demonstracije policija rasterala, bila je paljba, poginulo nekoliko demonstranata. Za uzvrat su počela istupanja radnika, anarhisti su aktivirali bombu, poginuli su policajci. Obesili su 4 radnika, optužena za to. Kasnije se ispostavilo da je optužba bila lažna.  Međutim, za uspomenu na pogubljene 1889. godine je Kongres druge Internacionale objavio 1. maj danom solidarnosti radnih ljudi čitavog sveta. Posle dolaska na vlast boljševika 1917. godine taj je praznik postao u Rusiji, zatim u SSSR-u,  zvanični državni praznik.

Poslednja demonstracija u čast Dana  solidarnosti radnih ljudi je održana u SSSR-u 1. maja 1991. godine. Od tog vremena se praznik zove Praznik Proleća i Rada i ostaje neradni dan. Prvi maj kao dan solidarnosti radnih ljudi se obeležava više nego u 30 zemalja. U Italiji, Francuskoj i Velikoj Britanijije ovaj praznik je takođe državni.

U Španiji se 1. maj obeležava kao Dan cveća, u Letonijim – Dan Majke, u SAD-ama – Dan blagoslova bicikla.