Betoven otrovan olovom

I ranije se sumnjalo da je Ludvig van Betoven otrovan. Čim je smrt velikog nemačkog kompozitora obznanjena, pohrlili su prijatelji i obožavaoci da ga vide na odru i odaju mu poslednju počast, a pojedinci se nisu libili da odseku pramen kose za večnu uspomenu.
Nedavno hemijsko ispitivanje jednog od tih uvojaka navelo je naučnike da zaključe da je pogrešno i opasno lečenje olovom moglo da ubrza gašenje života muzičkog genija.
Četiri meseca pre svojeg upokojenja u martu 1827. Ludvig van Betoven je počeo da pati od preteranog oticanja trbuha koje je, verovatno, uzrokovala ciroza. Da bi izvukao višak tečnosti, lekar Andreas Vavruh probušio mu je stomak iglom.

Naučnici od 2005. godine znaju da je tvorac nezaboravnih simfonija patio i od teškog trovanja olovom. Skorašnje proučavanje sačuvanih vlasi, koje je sproveo forenzičar Kristijan Rajter s Medicinskog fakulteta u Beču (Austrija), povezalo je pomenuta dva oboljenja.

Poznato je da kosa rastući upija razne sastojke iz krvotoka, uključujući olovo. Kristijan Rajter je pomoću spektografa pažljivo proučio dve dlake i na osnovu podataka sačinio sliku unutrašnjih hemijskih zbivanja Ludviga van Betovena u poslednja četiri meseca života.

Nenadmašnom kompozitoru je na samrtnoj postelji četiri puta izvlačena tečnost iz trbušne dublje, ukupno od 7,7 do 14 litara u jednom zahvatu. Posle svakog usisavanja iglama iznos olova u kosi naglo se povećao. Šta otkriva ova veza?

Mere preduzete da ublaže bolove pogoršale su, u stvari, zdravstveno stanje bolesnika. Za to je kriva so koja se koristila za čišćenje rana, jer je svaki put unosila više olova u organizam. Dotični hemijski sastojak je pospešio napredovanje ciroze i ubrzao smrtonosni ishod. Engleski prevod nalaza s tumačenjem pojavio se ovih dana u „Betovenovom časopisu“.

„Zapravo ga je, najverovatnije, lekar otrovao olovom“, objašnjava Vilijam Volš, direktor za istraživanja u Medicinskom istraživačkom institutu i Centru za lečenje u Ilinoju (SAD). Ovaj istraživač je rukovodio prethodnim ispitivanjem kose Ludviga van Betovena koji tri decenije izvodi forenzička proučavanja ljudskih vlasi.

Kristijan Rajter je, međutim, otkrio nešto niže količine olova pred kraj kompozitorovog života u poređenju s nalazima Vilijama Volša. Zato su se dvojica naučnika dogovorili da sarađuju da bi ustanovili tačne količine otrovne hemikalije u muzičarevom telu.

„Postoje ograničenja u tome šta možete uraditi s kosom”, naglašava Vilijam Volš. „Mnoštvo podataka dokazuje da su hemijske analize potpuno nepouzdane čim se odmaknete desetak santimetara od lobanje”.

Sadašnji trag je dva puta potvrđen, što znači da vodi ka ispravnom zaključku.