Бетовен отрован оловом

И раније се сумњало да је Лудвиг ван Бетовен отрован. Чим је смрт великог немачког композитора обзнањена, похрлили су пријатељи и обожаваоци да га виде на одру и одају му последњу почаст, а појединци се нису либили да одсеку прамен косе за вечну успомену.
Недавно хемијско испитивање једног од тих увојака навело је научнике да закључе да је погрешно и опасно лечење оловом могло да убрза гашење живота музичког генија.
Четири месеца пре својег упокојења у марту 1827. Лудвиг ван Бетовен је почео да пати од претераног отицања трбуха које је, вероватно, узроковала цироза. Да би извукао вишак течности, лекар Андреас Ваврух пробушио му је стомак иглом.

Научници од 2005. године знају да је творац незаборавних симфонија патио и од тешког тровања оловом. Скорашње проучавање сачуваних власи, које је спровео форензичар Кристијан Рајтер с Медицинског факултета у Бечу (Аустрија), повезало је поменута два обољења.

Познато је да коса растући упија разне састојке из крвотока, укључујући олово. Кристијан Рајтер је помоћу спектографа пажљиво проучио две длаке и на основу података сачинио слику унутрашњих хемијских збивања Лудвига ван Бетовена у последња четири месеца живота.

Ненадмашном композитору је на самртној постељи четири пута извлачена течност из трбушне дубље, укупно од 7,7 до 14 литара у једном захвату. После сваког усисавања иглама износ олова у коси нагло се повећао. Шта открива ова веза?

Мере предузете да ублаже болове погоршале су, у ствари, здравствено стање болесника. За то је крива со која се користила за чишћење рана, јер је сваки пут уносила више олова у организам. Дотични хемијски састојак је поспешио напредовање цирозе и убрзао смртоносни исход. Енглески превод налаза с тумачењем појавио се ових дана у „Бетовеновом часопису“.

„Заправо га је, највероватније, лекар отровао оловом“, објашњава Вилијам Волш, директор за истраживања у Медицинском истраживачком институту и Центру за лечење у Илиноју (САД). Овај истраживач је руководио претходним испитивањем косе Лудвига ван Бетовена који три деценије изводи форензичка проучавања људских власи.

Кристијан Рајтер је, међутим, открио нешто ниже количине олова пред крај композиторовог живота у поређењу с налазима Вилијама Волша. Зато су се двојица научника договорили да сарађују да би установили тачне количине отровне хемикалије у музичаревом телу.

„Постоје ограничења у томе шта можете урадити с косом”, наглашава Вилијам Волш. „Мноштво података доказује да су хемијске анализе потпуно непоуздане чим се одмакнете десетак сантиметара од лобање”.

Садашњи траг је два пута потврђен, што значи да води ка исправном закључку.