Tahrir za Evropsku uniju

Talas masovnih demonstracija pod parolom Okupiraj Vol-strit, koji je zahvatio ulice vodećih evropskih gradova, uneo je novu struju debata o sudbini EU. Koordinirani karakter nastupa uz korišćenje društvenih mreža odmah je podsetio na nedavne ativladine ustanke u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku. A već neizbežna semna vladajućih evropskih ilita na talasu krize može da dovede do kardinalnog preformatiranja čitavog Starog Sveta, smatra naš komentator Petar Iskenderov.

Kada je 2009. godine u svetu besnela finansijska kriza, svetski mediji su se šareneli od paničnih naslova. Oni su predviđali skori krah dolara i svetskih finansijskih institucija poput MMF ili Svetske banke. Antiglobalisti su počeli da razmišljaju u nadolazećem raspadu SAD.

Ipak vrlo brzo se ispostavilo da upravo Amerika ako ne dobije najlakomije parče od krize, u krajnjoj liniji, uspeće da je preživi relativno bezbolno. Uplašeni finansijskim turbulencijama investitori su svojim kapitalima glasali za dolar kao glavnu valutu. Kina, umesto da na nečiju radost potopi američku ekonomiju, požurila je da kupi nove dužničke obaveze SAD.

Kada su se talasi finansijsko-ekonomske krize podigli na prostorima EU, a na južnoj i jugoističnom obodu izbili sukobi pod parolama ”demokratija sa islamskim licem”, praćeni potocima izbeglica u Evropu, glavni postradali otkriven je veoma jasno. To je jedinstvena Evropa, koja je takvom muklom stekla Lisabonski sporazum o reformama, ali nije uspela da okusi od njega ni realni ekonomski napredak, ni finansijsku stabilnost, čak ni jedinstveni spoljnopolitički i odbrambeni prostor.

Tako su izbori protekli u martu ove godine u federalnoj provinciji Baden-Virtemberg bili označeni porazom Demohrišćanskog saveza Angele Merkel koji je tamo upravljao 58 godina, uz istovremeni uspeh opozicione stranke Zelenih. 2012-13. godine u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji započinje predizborne borbe. I tada će opozicija pokušati da privuče na svoju stranu čitav skup faktora: nesposobnost stare elite da spreči nastanak krize i operativno da se suprotstavi njoj, krah ideje multikulturalnosti uz istovremeni gubitak sopstvenog evropskog identiteta.

Praški list Mond citirao je indikativnu izjavu šefa Evropske komisije Žozea Manuela Barozua. Barozu vidi suštinu krize u tome da finansijski sektor ne spoznaje neophodnost poštovaa makar minimuma etičkih kriterijuma. Jasno je da nade u bankarsku etiku kao sredstvo prevladavanja akutne krize teško da će umiriti stotine hiljada demonstranata koji se pripremaju da ponove svoje akcije po čitavoj Evropi.

Jedan od vodećih američkih stručnjaka u oblasti geopolitike Zbignjev Bžezinski još krajem 90-ih godina kao jedan od scenari razvija Evrope posle prijema većine zemalja Cetralne i Istočne Evrope u EU, predvideo je pretvaranje formalno jedinstvenog kontinenta u Evropu međusobno posvađanih država-nacija. I ova prognoza, nesumnjivo, realizuje se: dovoljno je setiti se žestokih rasprava Priza i Rima povodom izbeglica ili uzajamne pretencije Mađarske, Slovačke, Rumunije i drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope, zamešene na istoriji i nacionalizmu. Ipak sada se isto tako oštar konflikt razvija već unutar pojedinih država, pri čemu kao njihova pokretačka snaga istupaju najaktivniji slojevi, a kao sredstvo — društvene mreže, uspešno oprobane u takvim, činilo bi se, patrijarhalnim uglovima kao što je kairski trg Tahrir. I situacija se produbljuje nesposobnošću EU i lidera država koje u nju ulaze da makar izrade jasnu koncepciju borbe protiv finansijske krize — rekla je za Glas Rusije ekspert u oblasti uporedne politikologije MGIMO MIP RF Jelena Ponomarjova.

Rukovodstvo EU poslednjih meseci nalazi se u stanju šoka. Ono nije u stanju da predloži nikakve nove, interesantne mere za izlazak iz finansijske krize. Pri čemu reč nije samo o Grčkoj, Italiji, Španiji i Portugaliji, već i o drugim problematičnim državama, koje su nedavno stupile u EU. To su između ostalog i pribaltičke zemlje, gde je takođe nastala vrlo složena situacija.

Upozoravajuće tendencije pojavile su se još u junu 2009. godine na izborima za Evropski parlament. Tada je bio zabeležen i pada odziva birača i rast protestnih raspoloženja, i neviđeni uspeh radikalnih snaga koje istupaju protiv jedinstvene Evrope. Izbori protekli od tada za nacionalne parlamente, pre svega u skandinavskim zemljama, potvridli su radikalizaciju raspoloženja u Evropi.

Simptomatično je da teko došavši sebi posle masovnih nereda prošlog vikenda, Evropa je osetila novi finansijski šok. Pri čemu ne od Grčke, Španije ili Jordana, i čak ne od međunarodnih finansijskih agencija, već lično od Angele Merkel. Ne dočekavši samit EU za spas finansijskog sistema Evrope, zakazan za 23. oktobar, kancelar je požurila da ohladi preterana očekivanja, nazvavši ih snovima, koji se, plašim se, neće ostvariti. Novi krah tržišta, prvo u Aziji, zatim u Evropi, nije morao dugo da se čeka.

Merkel pretpostavlja da će se traženje puteva izlaska iz krize nastaviti naredne godine. Samo da ne moraju da se pozabave tim traganjima već nove vladajuće snage, nevezane prethodnim obavezama. A do toga čitava Evropa je u stanju da se pretvori u jedan veliki Tahrir.