Тахрир за Европску унију

Талас масовних демонстрација под паролом Окупирај Вол-стрит, који је захватио улице водећих европских градова, унео је нову струју дебата о судбини ЕУ. Координирани карактер наступа уз коришћење друштвених мрежа одмах је подсетио на недавне ативладине устанке у Северној Африци и на Блиском Истоку. А већ неизбежна семна владајућих европских илита на таласу кризе може да доведе до кардиналног преформатирања читавог Старог Света, сматра наш коментатор Петар Искендеров.

Када је 2009. године у свету беснела финансијска криза, светски медији су се шаренели од паничних наслова. Они су предвиђали скори крах долара и светских финансијских институција попут ММФ или Светске банке. Антиглобалисти су почели да размишљају у надолазећем распаду САД.

Ипак врло брзо се испоставило да управо Америка ако не добије најлакомије парче од кризе, у крајњој линији, успеће да је преживи релативно безболно. Уплашени финансијским турбуленцијама инвеститори су својим капиталима гласали за долар као главну валуту. Кина, уместо да на нечију радост потопи америчку економију, пожурила је да купи нове дужничке обавезе САД.

Када су се таласи финансијско-економске кризе подигли на просторима ЕУ, а на јужној и југоистичном ободу избили сукоби под паролама ”демократија са исламским лицем”, праћени потоцима избеглица у Европу, главни пострадали откривен је веома јасно. То је јединствена Европа, која је таквом муклом стекла Лисабонски споразум о реформама, али није успела да окуси од њега ни реални економски напредак, ни финансијску стабилност, чак ни јединствени спољнополитички и одбрамбени простор.

Тако су избори протекли у марту ове године у федералној провинцији Баден-Виртемберг били означени поразом Демохришћанског савеза Ангеле Меркел који је тамо управљао 58 година, уз истовремени успех опозиционе странке Зелених. 2012-13. године у Француској, Немачкој и Италији започиње предизборне борбе. И тада ће опозиција покушати да привуче на своју страну читав скуп фактора: неспособност старе елите да спречи настанак кризе и оперативно да се супротстави њој, крах идеје мултикултуралности уз истовремени губитак сопственог европског идентитета.

Прашки лист Монд цитирао је индикативну изјаву шефа Европске комисије Жозеа Мануела Барозуа. Барозу види суштину кризе у томе да финансијски сектор не спознаје неопходност поштоваа макар минимума етичких критеријума. Јасно је да наде у банкарску етику као средство превладавања акутне кризе тешко да ће умирити стотине хиљада демонстраната који се припремају да понове своје акције по читавој Европи.

Један од водећих америчких стручњака у области геополитике Збигњев Бжезински још крајем 90-их година као један од сценари развија Европе после пријема већине земаља Цетралне и Источне Европе у ЕУ, предвидео је претварање формално јединственог континента у Европу међусобно посвађаних држава-нација. И ова прогноза, несумњиво, реализује се: довољно је сетити се жестоких расправа Приза и Рима поводом избеглица или узајамне претенције Мађарске, Словачке, Румуније и других земаља Централне и Источне Европе, замешене на историји и национализму. Ипак сада се исто тако оштар конфликт развија већ унутар појединих држава, при чему као њихова покретачка снага иступају најактивнији слојеви, а као средство — друштвене мреже, успешно опробане у таквим, чинило би се, патријархалним угловима као што је каирски трг Тахрир. И ситуација се продубљује неспособношћу ЕУ и лидера држава које у њу улазе да макар израде јасну концепцију борбе против финансијске кризе — рекла је за Глас Русије експерт у области упоредне политикологије МГИМО МИП РФ Јелена Пономарјова.

Руководство ЕУ последњих месеци налази се у стању шока. Оно није у стању да предложи никакве нове, интересантне мере за излазак из финансијске кризе. При чему реч није само о Грчкој, Италији, Шпанији и Португалији, већ и о другим проблематичним државама, које су недавно ступиле у ЕУ. То су између осталог и прибалтичке земље, где је такође настала врло сложена ситуација.

Упозоравајуће тенденције појавиле су се још у јуну 2009. године на изборима за Европски парламент. Тада је био забележен и пада одзива бирача и раст протестних расположења, и невиђени успех радикалних снага које иступају против јединствене Европе. Избори протекли од тада за националне парламенте, пре свега у скандинавским земљама, потвридли су радикализацију расположења у Европи.

Симптоматично је да теко дошавши себи после масовних нереда прошлог викенда, Европа је осетила нови финансијски шок. При чему не од Грчке, Шпаније или Јордана, и чак не од међународних финансијских агенција, већ лично од Ангеле Меркел. Не дочекавши самит ЕУ за спас финансијског система Европе, заказан за 23. октобар, канцелар је пожурила да охлади претерана очекивања, назвавши их сновима, који се, плашим се, неће остварити. Нови крах тржишта, прво у Азији, затим у Европи, није морао дуго да се чека.

Меркел претпоставља да ће се тражење путева изласка из кризе наставити наредне године. Само да не морају да се позабаве тим трагањима већ нове владајуће снаге, невезане претходним обавезама. А до тога читава Европа је у стању да се претвори у један велики Тахрир.