Hrišćanstvo u nestajanju

Progon hrišćana koji se danas može videti u mnogim zemljama zadobija zabrinjavajuće razmere. Prema podacima organizacije za zaštitu ljudskih prava Open Doors, pristalice Hristovog učenja su najbrojnija grupa žrtava progona zbog religijskih razloga: proganjano je preko sto miliona vernika.

Redovni godišnji izveštaj Open Doors naslovljen je upravo tako, „Mučenici 2001. godine – knjiga o progonu hrišćana danas“. U najraširenije slučajeve progona spada religijska diskriminacija: izgubljeni posao, smeštaj, mogućnost za nastavak školovanja, okupljanja radi molitve, odbijanje izgradnje hrama i registracije religijske organizacije. Postoje i suroviji primeri progona, na primer hapšenje zbog religijskih ubeđenja, maltretiranje, pa čak i ubistvo.

Među zemljama u kojima je progon hrišćana postao obična stvarnost u izveštaju se navode Eritreja, Nigerija, Indija, Malezija, zemlje Magreba i bliskoistočni region.

U Ruskoj pravoslavnoj crkvi (RPC) više godina se govori o epohi drugog progona hrišćana u današnjem svetu. O potrebi da se očuvaju hrišćani i hrišćanstvo patrijarh Kiril je razgovarao sa šefovima bliskoisočnih država, Libana i Sirije, za vreme svoje skorašnje posete (12-15. novembar). RPC je još 2009. predložila OUN da se u međunarodnu pravnu upotrebu zajedno s terminima rasizam i antisemitizam uvede pojam hrišćanofobije. Jer, progon zbog religijske pripadnosti ne odvija se samo u zemljama gde su hrišćani manjina, nego čak i u zemljama koje su istorijski bile prohrišćanske, kaže poglavar Odseka za spoljne crkvene veze RPC mitropolit Volokolamski Ilarion.

Postoje snage, kako u političkom svetu, tako i u javnoj svesti, koje pokušavaju da kod Evropljana potru sećanje na njihovu hrišćansku istoriju, dugu dve hiljade godina. Na primer u Velikoj Britaniji, koja je verovatno na prvom mestu među zapadnim zemljama kad je politička korektnost u pitanju, danas nećete naći u prodaji božićne čestitke. Bio je jedan slučaj kada je ženi zaposlenoj u britanskoj avio kompaniji zabranjeno da nosi krst. Hrišćanski simboli se proteruju iz škola, navodno da ne bi vređali osećanja pripadnika drugih religija ili ateista.

Po mišljenju predstavnika RPC jedan od razloga je napuštanje hrišćanskih moralnih vrednosti i pokušaj da se isti zamene nekim novim moralnim normama. Veliku ulogu u eskaliranju nesuglasica između konfesija danas igra i politička zajednica, koja to radi kako bi ostvarila vlastite ciljeve. Odličan primer je situacija na Kosovu, gde je odvajanje pokrajine od Srbije dovelo i do destabilizacije religijske situacije u regionu.

U maju 2011. godine na sednici Svetog Sinoda RPC donet je poseban dokument kojim je Ruska crkva osudila proces progona hrišćana i predložila da se zajednički izrade mere za borbu protiv hrišćanofobije.

Neophodno je smesta organizovati sistem za zaštitu hrišćana od progona. Pre svega treba da se stvore sistemi za informisanje koji će vršiti monitoring zločina zbog religijske mržnje, kaže mitropolit Ilarion. Takođe je potrebna međureligijska konsolidacija i solidarnost.

Eksperti su sigurni da, ako se danas ne zaustavi žalosni fenomen hrišćanofobije, u budućnosti neko bi o hrišćanima mogao saznati samo iz udžbenika istorije, a 21. vek će postati ne samo kraj hrišćanske istorije, već i kraj celokupne civilizacije.