Хришћанство у нестајању

Прогон хришћана који се данас може видети у многим земљама задобија забрињавајуће размере. Према подацима организације за заштиту људских права Open Doors, присталице Христовог учења су најбројнија група жртава прогона због религијских разлога: прогањано је преко сто милиона верника.

Редовни годишњи извештај Open Doors насловљен је управо тако, „Мученици 2001. године – књига о прогону хришћана данас“. У најраширеније случајеве прогона спада религијска дискриминација: изгубљени посао, смештај, могућност за наставак школовања, окупљања ради молитве, одбијање изградње храма и регистрације религијске организације. Постоје и суровији примери прогона, на пример хапшење због религијских убеђења, малтретирање, па чак и убиство.

Међу земљама у којима је прогон хришћана постао обична стварност у извештају се наводе Еритреја, Нигерија, Индија, Малезија, земље Магреба и блискоисточни регион.

У Руској православној цркви (РПЦ) више година се говори о епохи другог прогона хришћана у данашњем свету. О потреби да се очувају хришћани и хришћанство патријарх Кирил је разговарао са шефовима блискоисочних држава, Либана и Сирије, за време своје скорашње посете (12-15. новембар). РПЦ је још 2009. предложила ОУН да се у међународну правну употребу заједно с терминима расизам и антисемитизам уведе појам хришћанофобије. Јер, прогон због религијске припадности не одвија се само у земљама где су хришћани мањина, него чак и у земљама које су историјски биле прохришћанске, каже поглавар Одсека за спољне црквене везе РПЦ митрополит Волоколамски Иларион.

Постоје снаге, како у политичком свету, тако и у јавној свести, које покушавају да код Европљана потру сећање на њихову хришћанску историју, дугу две хиљаде година. На пример у Великој Британији, која је вероватно на првом месту међу западним земљама кад је политичка коректност у питању, данас нећете наћи у продаји божићне честитке. Био је један случај када је жени запосленој у британској авио компанији забрањено да носи крст. Хришћански симболи се протерују из школа, наводно да не би вређали осећања припадника других религија или атеиста.

По мишљењу представника РПЦ један од разлога је напуштање хришћанских моралних вредности и покушај да се исти замене неким новим моралним нормама. Велику улогу у ескалирању несугласица између конфесија данас игра и политичка заједница, која то ради како би остварила властите циљеве. Одличан пример је ситуација на Косову, где је одвајање покрајине од Србије довело и до дестабилизације религијске ситуације у региону.

У мају 2011. године на седници Светог Синода РПЦ донет је посебан документ којим је Руска црква осудила процес прогона хришћана и предложила да се заједнички израде мере за борбу против хришћанофобије.

Неопходно је сместа организовати систем за заштиту хришћана од прогона. Пре свега треба да се створе системи за информисање који ће вршити мониторинг злочина због религијске мржње, каже митрополит Иларион. Такође је потребна међурелигијска консолидација и солидарност.

Експерти су сигурни да, ако се данас не заустави жалосни феномен хришћанофобије, у будућности неко би о хришћанима могао сазнати само из уџбеника историје, а 21. век ће постати не само крај хришћанске историје, већ и крај целокупне цивилизације.