Nikolaj I

Nikolaj I Pavlovič Nezaboravni – imperator Sveruski od 14. decembra 1825. godine do 18. februara 1855. – car Poljski i veliki knez Finski. Istorija njegovog krunisanja je propraćena buntom. Kada je preminuo Imperator Aleksandar I, vlast je trebao da nasledi brat Nikolaja – Veliki knez Konstantin. On je odustao od prestola, ali značajni deo armije i dvora je već stigao da položi zakletvu. To se moralo učiniti i drugi put. Tada je i došlo do bunta, takozvanog „ustanka dekabrista“. 14. decembra 1825. grupa oficira – članova tajnog društva dogovorila je ustanak sa ciljem sprečavanja vojske i Senata da položi zakletvu novom caru. Glavni cilj ustanika je bila liberalizacija ruskog društveno-političkog uređenja: uspostavljanje privremene vlade, odustanak od kmetstva, jednakost svih pred zakonom, demokratske slobode (štampe, ispovedi, rada) i tako dalje. Ipak ustanak je bio ugušen. Mnogi učesnici su proterani u Sibir, a petorica glavnih – obešeni. „Dragi moj, Konstantine! Vaša volja je izvršena: ja sam imperator. Ali koja je cena za to plaćena! Bože! Cijena krvi mojih podanika!“, - pisao je Nikolaj bratu, Velikom knezu Konstantinu.

Istoričar Ključevski je ovako okarakterisao unutrašnju politiku Nikolaja I: „Nikolaj je postavio sebi zadatak da ništa ne menja, ništa novo ne uvodi u osnove, već da samo održi postojeći poredak...“ Ali to nije baš tako. Pri Nikolaju I je započet masovni program obrazovanja za seljake. Broj seoskih škola u zemlji je porastao sa 60 1838. godine na 2551 školu 1856. Otvoreno je mnogo tehničkih i visokih škola. Stvoren je sistem profesionalnog osnovnog i srednjeg obrazovanja. Neki istoričari smatraju da je upravo u vreme Nikolaja I u Rusiji došlo do industrijalizacije. Počela je intenzivna izgradnja puteva i pruga, izgrađena je i Nikolajevska železnica – Moskva-Sankt Peterburg.

Za vreme vladavine Nikolaja I Rusija je mnogo ratovala. Podrška pravoslavnih hrišćana je naterala Rusiju na rat sa Turskom. A početak tog rata 1853.godine je označen blistavom pobedom ruske mornarice u Sinopskom zalivu. To je bila i poslednja velika bitka jedriličarske flote.