Ne učiti, ne učiti i još jednom – ne učiti!

Predstavnik predsednika u Uralskom federalnom okrugu Igor Holmanskih je nedavno izjavio da je u Rusiji isuviše ljudi sa visokim obrazovanjem. Situacija protivreči interesima ruske industrije koja je u razvoju, i čiji je primer poznati Uralvagonzavod koji se preporađa već više godina – korporacija koja se bavi razradom i proizvodnjom vojne tehnike. Prema veoma sumnjivim računicama broj Rusa koji imaju diplomu visokog obrazovanja će uskoro premašiti 90%, protiv 25% kakva je bila situacija 70-ih godina u SSSR.

Preterana hipertrofiranost ove statistike je očigledna, jer procenat ljudi sa završenim visokim obrazovanjem ne premašuje 27,8% brojnosti stanovništva, ali tera nas da se zamislimo o tome da nestaju radne stručne profesije, da su malo plaćene, da je važno da se obezbede kvalitetna radna mesta za omladinu.

Uporna jurnjava za prestižom u društvu, za relativno lakim blagom koje nije uvek zarađeno čisto intelektualnim trudom je problem. Sa druge strane kako da se podignu fabrike vojne industrije ako se ne počne sa podizanje prestiža onoga što su naši dedovi zvali proletarske profesije. Drugo, gde su garancije toga da će se naći generacija koja je spremna da u početku radi za manju platu? Teško je naći izlaz iz nastale situacije.

Zanimljivo je uporediti osobenosti ruske situacije sa onom u Francuskoj. Kao uvek francuski izvori nisu iskreni, predlažući čitaocu raznovrsnu statistiku o pravom procentu stanovništva sa fakultetskom diplomom. Zanimljiva je činjenica da EU pokušava da povisi procenat ljudi sa visokim obrazovanjem do 50%. Ipak, kako kažu drugi izvori, pitanje je šta je to visoko obrazovanje. Sada se već pod tim podrazumeva škola plus 2 godine univerziteta. Ispada da te dve godine treba da nadoknade propuste francuskog školskog obrazovanja koje se traži na zapadu. To da je teško naći manje-više reprezentativne izvore o potrebi radnih profesija u Francuskoj se može objasniti visokom nezaposlenošću koja je zahvatila sve slojeve društva, toliko da se već ne radi o uslovima za realizaciju u ovom ili onom sektoru, već o postojanju ovih ili onih mesta u bilo kojoj grani.