Не учити, не учити и још једном – не учити!

Представник председника у Уралском федералном округу Игор Холманских је недавно изјавио да је у Русији исувише људи са високим образовањем. Ситуација противречи интересима руске индустрије која је у развоју, и чији је пример познати Уралвагонзавод који се препорађа већ више година – корпорација која се бави разрадом и производњом војне технике. Према веома сумњивим рачуницама број Руса који имају диплому високог образовања ће ускоро премашити 90%, против 25% каква је била ситуација 70-их година у СССР.

Претерана хипертрофираност ове статистике је очигледна, јер проценат људи са завршеним високим образовањем не премашује 27,8% бројности становништва, али тера нас да се замислимо о томе да нестају радне стручне професије, да су мало плаћене, да је важно да се обезбеде квалитетна радна места за омладину.

Упорна јурњава за престижом у друштву, за релативно лаким благом које није увек зарађено чисто интелектуалним трудом је проблем. Са друге стране како да се подигну фабрике војне индустрије ако се не почне са подизање престижа онога што су наши дедови звали пролетарске професије. Друго, где су гаранције тога да ће се наћи генерација која је спремна да у почетку ради за мању плату? Тешко је наћи излаз из настале ситуације.

Занимљиво је упоредити особености руске ситуације са оном у Француској. Као увек француски извори нису искрени, предлажући читаоцу разноврсну статистику о правом проценту становништва са факултетском дипломом. Занимљива је чињеница да ЕУ покушава да повиси проценат људи са високим образовањем до 50%. Ипак, како кажу други извори, питање је шта је то високо образовање. Сада се већ под тим подразумева школа плус 2 године универзитета. Испада да те две године треба да надокнаде пропусте француског школског образовања које се тражи на западу. То да је тешко наћи мање-више репрезентативне изворе о потреби радних професија у Француској се може објаснити високом незапосленошћу која је захватила све слојеве друштва, толико да се већ не ради о условима за реализацију у овом или оном сектору, већ о постојању ових или оних места у било којој грани.