Strogo poverljivo (3): Bačeno 9,45 tona nuklearnog otpada na Kosovo

Dobio sam izveštaj Bakari Kantea od mog kontakta iz UNEP – a. On mi je dao šifru za upotrebu mašine za fotokopiranje i ja sam brzo odštampao tridesetak kopija. Ženevski ‘Kurijer’ 17. juna 1999. ustupio mi je čitavu stranu i ja sam preneo sve što se nalazilo u ovom cenzurisanom tekstu“, otkriva Parsons.
Pošto su pročitale članak u „Kurijeru“ agencije UN koje su učestvovale u misiji u SR Jugoslaviji obraćaju se ovom novinaru umesto UN, tražeći da im pošalje čitav Kanteov izveštaj jer su od UNEP-a dobile nepotpun tekst. Zatim je organizovana konferencija za štampu na kojoj je naravno pitao Klausa Topfera, generalnog sekretara UNEP-a, zašto je Kanteov izveštaj sklonjen od javnosti.
„Topfer je odgovorio da je izveštaj objavljen i da ništa nije sakriveno od javnosti. Ja sam onda rekao da je izveštaj objavljen zato što sam ga ja objavio. ‘Da. I u čemu je problem?’, pitao je Topfer. Rekao sam mu da je time lišio druge agencije izveštaja Bakari Kantea iako je mandat misije UNEP-a u SR Jugoslaviji zahtevao da se taj tekst svima pošalje. Topfer je na to odgovorio da su sve agencije dobile kopiju izveštaja. ‘Pa naravno da su ga dobile kad sam im ga ja poslao!’ – rekao sam na šta je Topfer hladno ponovio: ‘Pa dobro, dobili su izveštaj – u čemu je problem?’“, iznosi detalje sa konferencije za štampu Robert Parsons.
Sećajući se ove neslavne epizode iz hronike Ujedinjenih nacija, Parsons dodaje da je konferencija za štampu, održana u junu 1999. u sedištu UN u Ženevi, trajala skoro sat vremena i da je Topfer napustio salu mokar od znoja.
Isekli 72 stranice teksta
Prvobitnoj verziji izveštaja koji je podnela Balkanska radna grupa (BTF) , u završnom poglavlju dugom 72 stranice „odsečeno“ je 70 stranica. Taj deo objavljen je naknadno na Internetu, ali je trebalo znati pronaći ga. Oni koji su čitali zvanični izveštaj nisu mogli da znaju da postoji deo koji nedostaje i koji je u aneksu – objašnjava Robert Parsons.
„Misleći da ga ne čujem i ne razumem rekao je na nemačkom svom saradniku: ‘Ali oni mi ne veruju.’ Uzvratio sam na nemačkom: ‘Naravno da vam ne verujem. Lažete!’“, dodaje američki novinar.
Parsonsov tekst objavljen u ženevskom „Kurijeru“ očigledno je iznervirao generalnog direktora UNEP-a Klausa Topfera, ali većih posledica nije bilo. Izveštaj Bakari Kantea u celini je cenzurisan i nikada se nije pojavio na zvaničnoj internet prezentaciji UN kao da nije ni postojao.
UNEP je zatim u jesen 1999. godine osnovao Balkansku radnu grupu – BTF (Balkans Task Force) čiji je zadatak bio da izradi „definitivni izveštaj“ o ekološkim posledicama bombardovanja. Na čelo ove grupe imenovan je Peka Havisto, bivši finski ministar ekologije.
Robert Parsons kaže da su i u slučaju ovog drugog izveštaja radile cenzorske makaze.
„Ovaj drugi izveštaj takođe je prepravljao Robert Bise portparol i desna ruka Klausa Topfera, generalnog direktora UNEP-a“, tvrdi Robert Parsons.