Srbija: Sud nenadležan, u Hrvatskoj nije počinjen genocid

Pravni zastupnici Srbije tvrdili su pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu da taj sud nije nadležan za tužbu koju je Hrvatska uložila 1999, okrivljujući vlasti u Beogradu za genocid navodno počinjen tokom sukoba u Hrvatskoj 1991-95. Na početku preliminarne rasprave o nadležnosti suda za tužbu iz Zagreba, glavni pravni zastupnik Srbije, Tibor Varadi, rekao je da su u Hrvatskoj počinjeni teški zločini, ali ne i genocid. Varadi je naznačio da Sud nema nadležnost za tužbu Hrvatske zato što u trenutku njenog podnošenja, 1999. godine, tadašnja SR Jugoslavija nije bila članica UN, niti potpisnica Konvencije o genocidu, što je nužan uslov za nadležnost najvišeg suda UN. „Razmatranje događaja u Hrvatskoj stoga nije zadatak ovog suda”, naglasio je zastupnik Srbije, uz podsećanje da se na toj osnovi Međunarodni sud pravde 2004. godine oglasio nenadležnim za tužbu Beograda protiv zemalja NATO-a zbog nelegalne upotrebe sile tokom bombardovanja 1999. Napominjući da su u godinama od rata u Hrvatskoj utvrđene činjenice koje su potisnule „strasti i mitove”, i da je u tome ključnu ulogu odigrao Haški tribunal, Varadi je naglasio da se slika o ratu „ne može svesti na jednodimenzionalnu predstavu o jednima kao počiniocima i drugima kao žrtvama genocida”.

„Bilo je počinioca i žrtava zločina na svim stranama, ali ono što se desilo nikada nije prešlo prag genocida”, kazao je Varadi, naglašavajći da Haški tribunal nikoga nije ni optužio za genocid u Hrvatskoj.

Kao primer zločina nad Srbima u Hrvatskoj, Varadi je naveo operaciju „Oluja”, citirajući nalaz Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) da je „u najvećem pojedinačnom egzodusu” u leto 1995. proterano 180.000 Srba.

Varadi se pozvao i na svedočenje tadašnjeg ambasadora SAD u Hrvatskoj, Pitera Galbrajta, na suđenju Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom, da su se hrvatske snage tokom „Oluje” ponašale „kriminalno”, palile srpsku imovinu i ubijale civile, a da je predsednik Hrvatske Franjo Tuđman sprečavao povratak Srba.

Namera Srbije nije, po Varadijevim rečima, da negira patnje Hrvata opisane u tužbi iz Zagreba, niti da su te patnje naneli Srbi, jer su „ti zločini počinjeni”, a žrtve zaslužuju poštovanje. „To ne znači da se ta zlodela mogu nazvati genocidom”, zaključio je Varadi. Od kraja rata, odnosi Srbije i Hrvatske, koje dele istu viziju budućnosti u EU, normalizuju se, a to podrazumeva i suočavanje sa prošlošću i kažnjavanje individualnh počinilaca ratnih zločina, rekao je pravni zastupnik Srbije.

Varadi je podsetio da se predsednik Srbije Boris Tadić javno izivinio hrvatskom narodu za sve patnje koje su mu naneli građani Srbije, i da su u Beogradu u toku suđenja optuženima za zločine na Ovčari kod Vukovara i u slavonskom selu Lovas, kao i da je Srbija vratila kulturna dobra Hrvatskoj.

Pravni tim Srbije nastavlja sa iznošenjem argumenata kojim osporava nadležnost Suda za tužbu Hrvatske. Preliminarna rasprava trajaće do petka.