Србија: Суд ненадлежан, у Хрватској није почињен геноцид

Правни заступници Србије тврдили су пред Међународним судом правде у Хагу да тај суд није надлежан за тужбу коју је Хрватска уложила 1999, окривљујући власти у Београду за геноцид наводно почињен током сукоба у Хрватској 1991-95. На почетку прелиминарне расправе о надлежности суда за тужбу из Загреба, главни правни заступник Србије, Тибор Варади, рекао је да су у Хрватској почињени тешки злочини, али не и геноцид. Варади је назначио да Суд нема надлежност за тужбу Хрватске зато што у тренутку њеног подношења, 1999. године, тадашња СР Југославија није била чланица УН, нити потписница Конвенције о геноциду, што је нужан услов за надлежност највишег суда УН. „Разматрање догађаја у Хрватској стога није задатак овог суда”, нагласио је заступник Србије, уз подсећање да се на тој основи Међународни суд правде 2004. године огласио ненадлежним за тужбу Београда против земаља НАТО-а због нелегалне употребе силе током бомбардовања 1999. Напомињући да су у годинама од рата у Хрватској утврђене чињенице које су потиснуле „страсти и митове”, и да је у томе кључну улогу одиграо Хашки трибунал, Варади је нагласио да се слика о рату „не може свести на једнодимензионалну представу о једнима као починиоцима и другима као жртвама геноцида”.

„Било је починиоца и жртава злочина на свим странама, али оно што се десило никада није прешло праг геноцида”, казао је Варади, наглашавајћи да Хашки трибунал никога није ни оптужио за геноцид у Хрватској.

Као пример злочина над Србима у Хрватској, Варади је навео операцију „Олуја”, цитирајући налаз Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР) да је „у највећем појединачном егзодусу” у лето 1995. протерано 180.000 Срба.

Варади се позвао и на сведочење тадашњег амбасадора САД у Хрватској, Питера Галбрајта, на суђењу Слободану Милошевићу пред Хашким трибуналом, да су се хрватске снаге током „Олује” понашале „криминално”, палиле српску имовину и убијале цивиле, а да је председник Хрватске Фрањо Туђман спречавао повратак Срба.

Намера Србије није, по Варадијевим речима, да негира патње Хрвата описане у тужби из Загреба, нити да су те патње нанели Срби, јер су „ти злочини почињени”, а жртве заслужују поштовање. „То не значи да се та злодела могу назвати геноцидом”, закључио је Варади. Од краја рата, односи Србије и Хрватске, које деле исту визију будућности у ЕУ, нормализују се, а то подразумева и суочавање са прошлошћу и кажњавање индивидуалнх починилаца ратних злочина, рекао је правни заступник Србије.

Варади је подсетио да се председник Србије Борис Тадић јавно изивинио хрватском народу за све патње које су му нанели грађани Србије, и да су у Београду у току суђења оптуженима за злочине на Овчари код Вуковара и у славонском селу Ловас, као и да је Србија вратила културна добра Хрватској.

Правни тим Србије наставља са изношењем аргумената којим оспорава надлежност Суда за тужбу Хрватске. Прелиминарна расправа трајаће до петка.