Gas iz škriljaca kao jabuka energetskog razdora

Na nedavnom samitu foruma Evropa-Azija premijer Rusije Dmitrij Medvedev izjavo je da su se pojavile nove opasnosti po stabilnost na energetskim tržištima. Kao jednu od takvih opasnosti eksperti navode završetak ere „jeftinih“ ugljovodonika.

Pesimisti tvrde da je dalji rast cena energenata neizbežan i da će pre ili kasnije svet pogoditi energetska apokalipsa sa svim dramatičnim posledicama koje odatle proističu. U suštini kraj ere jeftinih ugljovodonika znači početak ere gorivnih ratova. Razmatranja o neophodnosti traženja alternative tradicionalnim naftnim i gasnim nalazištima (znači i tradicionalnim isporučiocima) u poslednje vreme su postala opšte mesto. U nedrima Zemlje gas može da bude koncentrisan, na primer, u obliku koncentracije metana u naslagama uglja, u vidu pratećeg gasa uz nalazišta nafte, u sloju oštrih pesaka, kao i u vidu kristalnih gasnih hidrata na morskom dnu. Još jedna varijanta je prirodni gas koji se čuva u sloju škriljaca sedimentnih stena. Njegove rezerve nalaze se na svim kontinentima. Znači, praktično svaka zemlja koja energetski zavisi od drugih može sebi da osigura neophodan resurs.

Prva zemlja koja koristi potencijal eksploatacije gasa iz škriljaca bila je Amerika. Pre dve godine bilo je objavljeno da je eksploatacija gasa iz škriljaca dostigla 50 milijardi kubnih metara. To nije tako mnogo. Ali Amerikanci su našli da je pravac perspektivan. Ukupne investicije u granu premašile su 20 milijardi dolara. Istina, nadalje su američke vlasti morale da priznaju da su lokalne gasne kompanije preuveličavale obime eksploatacije, držale javnost u zabludi povodom istraženih rezervi i smanjivale cenu ekspluatacije. Sve se to radilo da se podigne berzanska cena. Istorija pobede nove tehnologija ispostavila se pomalo slična prevari, govori direktor Fonda za energetski razvoj Sergej Pikin:

- Veliki deo investicija činili su kreditni resursi, uzimanje zajmova pod profit, koji bi mogao da se dobije od prodaje gasa po visokim cenama. Od trenutka uvođenja tehnologija i uvećanja eksploatacije na desetine puta, cenovna situacija na tržištu SAD se promenila. Cene su pale i mnoge kompanije koje su uzele zajmove našle su se sada na ivici finansijskog kraha. A što se tiče perspektiva gasa iz škriljaca, sitaucija će biti povoljnija ubuduće.

Danas eksploataciju gasa iz škriljaca mnogi eksperti smatraju nerentabilnom. Otuda i lobiranje novih gasnih maršruta (tobože u ime razvoja konkurencije), beskrajni pokušaji da se pređe na kratkoročne ugovore među potrošačima i isporučiocima i uopšte klimanje osnova. Sva ova dejstva se mogu objasniti dobrim namerama da se postigne pravda u svetskim razmerama. ali čini se da su na prvo mesto postavljene velike pare, tačnije geopolitika, smatra generalni direktor Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov:

- Gorivni ratovi nikada nisu prestajali. Borba za resurse nikuda neće nestati. Sada su Amerikanci progalsili strategiju na samosnabdevanje energentima: da vade naftu iz škriljaca, eksplatišu bituminozni pesak u Kanadi, vade gas iz škriljaca. to je vrlo skupo zadovoljstvo. Treba učiniti tako da budu vrlo visoke cene resursa. Znači, treba na neki način podržati nestabilnost na Bliskom Istoku. Znači, biće im vrlo povoljno da vade naftu i gas na teritoriji Severne Amerike. Mi vidimo da nestabilnost na Bliskom Istoku i dalje postoji. Moguće da će ona čak i jačati. Tamo se mnogo toga može smisliti. Zato nas očekuju zanimljiva vremena!

Za sada gas iz šrkiljaca nije uspeo da obori energetsko tržište. Nova tehnologija je previše nesavršena da bi se na nju ozbiljno računalo u borbi za sopstvenu energetsku budućnost. Ipak perspektivniji pravac ostaje razrada priobalnih nalazišta. Znači, osnovni događaji će se dešavati iza Severnog polarnika. Upravo tamo gepolitički interesi svetskih sila se zapliću u čvst čvor. Da li će to biti vruć gorivni rat ili će se zemlje ograničiti hladnim, sve zavisi od mere razumnosti. Ali nema razloga da se smatra da će nam poći za rukom da izbegnemo sličan razvoj događaja. Kako bi se izbegla preterana eskalacija napetosti u energetskoj sferi ima smisla formulisati svetsku strategiju neophodne i dovoljne potrošnje, i ni u kom slučaju ne seći onu granu na kojoj sedi aktualno gasno tržište, na kojoj možda neudobno ali sigurno sedi danas čitavo čovečanstvo.