Гас из шкриљаца као јабука енергетског раздора

На недавном самиту форума Европа-Азија премијер Русије Дмитриј Медведев изјаво је да су се појавиле нове опасности по стабилност на енергетским тржиштима. Каo једну од таквих опасности експерти наводе завршетак ере „јефтиних“ угљоводоника.

Песимисти тврде да је даљи раст цена енергената неизбежан и да ће пре или касније свет погодити енергетска апокалипса са свим драматичним последицама које одатле проистичу. У суштини крај ере јефтиних угљоводоника значи почетак ере горивних ратова. Разматрања о неопходности тражења алтернативе традиционалним нафтним и гасним налазиштима (значи и традиционалним испоручиоцима) у последње време су постала опште место. У недрима Земље гас може да буде концентрисан, на пример, у облику концентрације метана у наслагама угља, у виду пратећег гаса уз налазишта нафте, у слоју оштрих песака, као и у виду кристалних гасних хидрата на морском дну. Још једна варијанта је природни гас који се чува у слоју шкриљаца седиментних стена. Његове резерве налазе се на свим континентима. Значи, практично свака земља која енергетски зависи од других може себи да осигура неопходан ресурс.

Прва земља која користи потенцијал експлоатације гаса из шкриљаца била је Америка. Пре две године било је објављено да је експлоатација гаса из шкриљаца достигла 50 милијарди кубних метара. То није тако много. Али Американци су нашли да је правац перспективан. Укупне инвестиције у грану премашиле су 20 милијарди долара. Истина, надаље су америчке власти морале да признају да су локалне гасне компаније преувеличавале обиме експлоатације, држале јавност у заблуди поводом истражених резерви и смањивале цену експлуатације. Све се то радило да се подигне берзанска цена. Историја победе нове технологија испоставила се помало слична превари, говори директор Фонда за енергетски развој Сергеј Пикин:

- Велики део инвестиција чинили су кредитни ресурси, узимање зајмова под профит, који би могао да се добије од продаје гаса по високим ценама. Од тренутка увођења технологија и увећања експлоатације на десетине пута, ценовна ситуација на тржишту САД се променила. Цене су пале и многе компаније које су узеле зајмове нашле су се сада на ивици финансијског краха. А што се тиче перспектива гаса из шкриљаца, ситауција ће бити повољнија убудуће.

Данас експлоатацију гаса из шкриљаца многи експерти сматрају нерентабилном. Отуда и лобирање нових гасних маршрута (тобоже у име развоја конкуренције), бескрајни покушаји да се пређе на краткорочне уговоре међу потрошачима и испоручиоцима и уопште климање основа. Сва ова дејства се могу објаснити добрим намерама да се постигне правда у светским размерама. али чини се да су на прво место постављене велике паре, тачније геополитика, сматра генерални директор Института за националну енергетику Сергеј Правосудов:

- Горивни ратови никада нису престајали. Борба за ресурсе никуда неће нестати. Сада су Американци прогалсили стратегију на самоснабдевање енергентима: да ваде нафту из шкриљаца, експлатишу битуминозни песак у Канади, ваде гас из шкриљаца. то је врло скупо задовољство. Треба учинити тако да буду врло високе цене ресурса. Значи, треба на неки начин подржати нестабилност на Блиском Истоку. Значи, биће им врло повољно да ваде нафту и гас на територији Северне Америке. Ми видимо да нестабилност на Блиском Истоку и даље постоји. Могуће да ће она чак и јачати. Тамо се много тога може смислити. Зато нас очекују занимљива времена!

За сада гас из шркиљаца није успео да обори енергетско тржиште. Нова технологија је превише несавршена да би се на њу озбиљно рачунало у борби за сопствену енергетску будућност. Ипак перспективнији правац остаје разрада приобалних налазишта. Значи, основни догађаји ће се дешавати иза Северног поларника. Управо тамо геполитички интереси светских сила се заплићу у чвст чвор. Да ли ће то бити врућ горивни рат или ће се земље ограничити хладним, све зависи од мере разумности. Али нема разлога да се сматра да ће нам поћи за руком да избегнемо сличан развој догађаја. Како би се избегла претерана ескалација напетости у енергетској сфери има смисла формулисати светску стратегију неопходне и довољне потрошње, и ни у ком случају не сећи ону грану на којој седи актуално гасно тржиште, на којој можда неудобно али сигурно седи данас читаво човечанство.