Skandalozna knjiga Skata Maklelana

Kako izveštavaju iz SAD, efekat bombe izazvao je izlazak knjige bivšeg sekrtara za štampu Bele kuće Skota Meklelana pod nazivom: Šta se desilo: unutar Bele kuće Buša i vašingtonske kulture obmanjivanja. Komentar našeg političkog analitičara Viktora Jenikejeva.
O uzrocima takvog uzbuđenja koje je izazvala pojava ove knjige govori već i sam naziv. Zbog neiskrenosti, nepoštenja i ako želite okrnjenosti procesa donošenja važnih državnih odluka u njoj je dobio svoje predsednik Buš, potpredsednik Dik Čejni i državni sekretar Kondoliza Rajs.
Ali najviše kritike u knjizi upućeno je protiv domaćina Bele kuće. Pre svega zbog njegovog rata u Iraku. Tko bivši sekretar za ptampu Bele kuće tvrdi da je njegov patron u tajnosti gradio plan „agresije“, kao on naziva upad u Irak, još godinu dana pre otvaranja vojnih dejstava. Pritome je bilo isključeno svako razmatanje mogućih neželjenih posledica rata – ljudskih i ekonomskih gubitaka, geopolitičkih i diplomatskih rizika. Tom vojnom avanturom, stoji u knjizi Skota Meklelana, predsednik Buš je želeo da stekne nacionalnu slavu i da uđe u istoriju. Zbog toga je i vođena nepoštena propaganda u SAD i inostranstvu, kako bi se obmanulo američko i međunarodno javno mnjenje. Između ostalog, i sam autor knjige, kako priznaje, verom i pravdom služio je svom šefu.
Ispravno govore da je bolje kasno priznati svoju grešku, u datom slučaju pojakati se, nego nikada je ne priznati. Ipak, gospođa Rajs očigledno ne misli tako, zato je odbacila sve optužbe bivšeg sekretara za štampu. To je njeno pravo. Ali mi odavno znamo da ono što je napisano u knjizi u suštini ne predstavlja takvu senzaciju. Praktično o svemu tome već je mnogo puta pisano i govorilo se u SAD, pa i van njihovih granica. Zista, indikativno je to što je o svemu tome svetu rekao jedan od najbližih sradnika predsednika Buša, sa kojim se on nije prosto družio, već i radio u Teksasu još 1999.
Koliko god da Bela kuća poriče činjenice navedene u knjizi, ona predstavlja ozbiljan udarac ne samo za reputaciju aktualnog šefa države, već i za imidž Amerike. Ona ponovo podseća kako, zašto i radi čega rukovodstvo SAD donosi važne spoljnopolitičke odluke, pretendujući na ulogu moralnog lidera u svetu. Jer otprilike po istoj shemi ono je delovalo prilikom upada na Kubu u zalivu Kočinos, i započevši rat u Indokini. Tako da u tom smislu ništa novo pod američkom zvezdano-prugastom zastavom.