Скандалозна књига Ската Маклелана

Како извештавају из САД, ефекат бомбе изазвао је излазак књиге бившег секртара за штампу Беле куће Скота Меклелана под називом: Шта се десило: унутар Беле куће Буша и вашингтонске културе обмањивања. Коментар нашег политичког аналитичара Виктора Јеникејева.
О узроцима таквог узбуђења које је изазвала појава ове књиге говори већ и сам назив. Због неискрености, непоштења и ако желите окрњености процеса доношења важних државних одлука у њој је добио своје председник Буш, потпредседник Дик Чејни и државни секретар Кондолиза Рајс.
Али највише критике у књизи упућено је против домаћина Беле куће. Пре свега због његовог рата у Ираку. Тко бивши секретар за птампу Беле куће тврди да је његов патрон у тајности градио план „агресије“, као он назива упад у Ирак, још годину дана пре отварања војних дејстава. Притоме је било искључено свако разматање могућих нежељених последица рата – људских и економских губитака, геополитичких и дипломатских ризика. Том војном авантуром, стоји у књизи Скота Меклелана, председник Буш је желео да стекне националну славу и да уђе у историју. Због тога је и вођена непоштена пропаганда у САД и иностранству, како би се обмануло америчко и међународно јавно мњење. Између осталог, и сам аутор књиге, како признаје, вером и правдом служио је свом шефу.
Исправно говоре да је боље касно признати своју грешку, у датом случају појакати се, него никада је не признати. Ипак, госпођа Рајс очигледно не мисли тако, зато је одбацила све оптужбе бившег секретара за штампу. То је њено право. Али ми одавно знамо да оно што је написано у књизи у суштини не представља такву сензацију. Практично о свему томе већ је много пута писано и говорило се у САД, па и ван њихових граница. Зиста, индикативно је то што је о свему томе свету рекао један од најближих срадника председника Буша, са којим се он није просто дружио, већ и радио у Тексасу још 1999.
Колико год да Бела кућа пориче чињенице наведене у књизи, она представља озбиљан ударац не само за репутацију актуалног шефа државе, већ и за имиџ Америке. Она поново подсећа како, зашто и ради чега руководство САД доноси важне спољнополитичке одлуке, претендујући на улогу моралног лидера у свету. Јер отприлике по истој схеми оно је деловало приликом упада на Кубу у заливу Кочинос, и започевши рат у Индокини. Тако да у том смислу ништа ново под америчком звездано-пругастом заставом.