STO: mehanizam za nastanak sporova ili njihovo regulisanje?

Rusija za sada nije dobila zvanične žalbe EU povodom kršenja normi međunarodne trgovine, izjavio je za Glas Rusije direktor informacionog biroa za pridruživanje STO Aleksej Portanski. Ranije su evropski mediji saopštavali da Brisel optužuje Moskvu za preterani protekcionizam. Reč je između ostalog o utilizacionoj taksi uvoznih automobila ili zabrani uvoza žive stoke iz EU.

Moskva izjavljuje da je embargo na uvoz stoke vezan sa širenjem niza bolesti. U prvom redu raznovrsnost virusa blutang ili „plavog jezika“ o čijem kolanju Evropa ćuti. Evropske diplomate zauzvrat navode mere zabrane nesrazmernim i neosnovanim. Optužbe su se čule u okviru zasedanja Saveta za trgovinu robom Svetske trgovinske organizacije, saopštvaju mediji. Ipak zvanično obraćanje Moskva nije dobila, ističe ruski informacioni biro za pridruživanje organizaciji. Njegov direktor Aleksej Portanski izjavio je za Glas Rusije da je data sitaucija obični spor u okviru STO i on će se rešavati uobičajenim mehanizmom:

- Rusija za sada nije dobila zvanične žalbe od EU. Čim dobije formalnim kanalima, uslediće reakcija. Slična situacija nije nešto vanredno. Takve stvari se dešavaju među zemljama članicama STO. Sankcije STO ne primenjuje, biće rasprava. I ako sud odluči da Rusija nije u prvu, ona treba da skine ova ograničenja.

Druge primedbe Rusije tiču se utilizacione takse na automobile, uvedene od 1. septembra ove godine. Više od drugih tim korakom su nezadovoljni japanski i američki partneri iz STO, ističući da je taksa diskriminaciona u pogledu stranih proizvođača. Ruske vlasti objašnjavaju ovaj korak neophodnošću donošenja mera zaštite životne sredine.

Predstave o tome da će prilikom stupanja u STO trgovinski sporovi sa EU i SAD postati stvar poršlosti pogrešne su, ističu eksperti. Razlika se sastoji u tome što je Moskva sada član organizacije i ima sva prava da brani svoj stav. Tim pre kada pojedine zemlje po navici diktirajuuslove, kao što se to dešava u slučaju isporuke stoke iz EU.

Praksa pokazuje da bez obzira na sve norme STO, država nastavlja da brani nacionalne proizvođače. Sa druge strane, nemoguće je formirati apsolutno jedinstveno tršište u uslovima kada su članovi STO države sa različitom strukturom ekonomije. Primedbe su počele da se pojavljuju skoro od samog trenutka osnivanja organizacije, ukazuje politikolog Grigorij Trofimčuk:

- Po tematici STO odnosi nisu regulisani do danas čak ni unutar EU. I to uzimajući u obzir da kada je zamišljen format STO tamo je ulazio uzak krug zemalja i one su bile praktično jednake po svom uređenju. Sada su se ti okviri raširili i primedbi je sve više. Tačnije Rusija je ušla u STO kada je tamo već bili mnogo problema. Tu nema ništa strašno. Pre svega Rusija treba da shvati gde je ušla i da vrlo tačno reguliše sva pitanja u skladu sa svojim interesima. Treba pogledati iskustvo Kine koja, mada je stupila u STO, sve jedno vodi tamo svoju politiku.

Eksperti ističu da bez obzira na svu retoriku Brisela, u samoj EU i dalje deluju ograničenja isporuke ruske robe. Ograničavajuće mere, između ostalog antidamping, deluju u SAD i u Ukrajini. U datom trenutku države članice STO imaju oko 70 sličnih diskriminacionih mera u pogledu robe iz Rusije.