Povratak taktičkih A-glava

Rusiji uopšte nije potrebno da pokušava da sustigne Ameriku po vojnom potencijalu, pošto mi i Amerikanci imamo sasvim različite ciljeve. SAD žele da vladaju celim svetom, a Rusiji je sasvim dovoljno da štiti samu sebe lllNajvažnije je da u narednih 5-10 godina da sačuvamo mogućnosti susretnog ili bar uzvratnog atomskog udara, sposobnosti da garantovano do teritorije agresora „dobacimo“ bar nekoliko desetina nuklearnih glava

Za Rusiju je centralno pitanje: spremati se za uspešnu odbranu ili ne dozvoliti napad? Očigledno je da je drugo - važnije. Ali, kako to obezbediti? Očito: samo celim kompleksom aktivnih mera geopolitičkog, vojno-strateškog i vojno-tehnološkog karaktera, koje će stvoriti uslove da svakome bude neugodno da napada Rusiju.

U našoj zemlji postoje pokušaji da se uspostavi stara sovjetska moć, što je potpuno nerealno, a i nije baš uvek neophodna. Rusiji uopšte nije potrebno da pokušava da sustigne Ameriku po vojnom potencijalu, pošto mi i Amerikanci imamo sasvim različite ciljeve. SAD žele da vladaju celim svetom, a Rusiji je sasvim dovoljno - da štiti samu sebe.

Među pitanjima na koje Rusija mora naći odgovor je i ovo: da li su nam potrebni nosači aviona?

Takvi moćni brodovi su važni radi demonstracije državne zastave i vojnog prisustva u svetskim okeanima. Ali, gradnja nosača brodova traži milijarde dolara, brodove za njihovu zaštitu i snabdevanje, palubnu avijaciju za „zatvaranje neba“ iznad njih, kao i luke širom sveta. Posebno je pitanje, kakve zadatke u osujećivanju ratova i na njihovom početku mogu rešavati nosači aviona? Takođe, koliko se u ratnim uslovima može održati nosač aviona?

Nova uloga atomskog oružja
Za njihovu izgradnju, smatraju stručnjaci, potrebno je najmanje 10 godina, a veliki su izgledi da budu uništeni već tokom prvih sati rata.

Stoga je za Rusiju u narednih 5-10 godina najvažnije da sačuva mogućnosti susretnog ili bar uzvratnog atomskog udara. A to zahteva očuvanje i razvoj naše strateške trijade, njene sposobnosti da garantovano do teritorije agresora „dobaci“ bar nekoliko desetina nuklearnih glava.
Ono što sada imamo u toj oblasti, izaziva ozbiljnu zabrinutost. Mobilna raketa „topolj-M“ veoma je ranjiva od udara običnih ratnih sredstava, a njena pokretljivost prestala je da garantuje skrivenost i zaštitu. Izgleda da su te rakete sa nuklearnim glavama obuzdavajući faktor jedino od mogućih napada sa istoka.

Naša vazdušna komponenta trijade je u degradaciji, jer konstruktorski biroi, iako imaju interesantna rešenja, ne dobijaju pravu državnu podršku. Izgleda da su radovi na projektu „vazdušni start“ gotovo prekinuti, a savremenih strateških krstarećih raketa u državnim porudžbinama zasad nema. Pomorska komponenta trijade takođe je u dramatičnoj situaciji i bez jasne perspektive izlaska iz ćorsokaka.
Moguće je da, zbog svega, ima smisla utvrditi novu ulogu taktičkog atomskog oružja. Trebalo bi, pre svega, izići iz postojećeg sporazuma i odreći se jednostranih obaveza za njegovo smanjivanje, premeštanje dalje od državnih granica i skidanje „udarnih glava“. Moguće je da ih, sasvim obrnuto, treba približiti granicama, dislocirati, na primer, u Kalinjingradskoj oblasti, Belorusiji i pobliže obalama Amerike.

Treba preći i na formiranje i pripremu snaga za specijalne operacije, sposobnih da deluju na teritoriji protivnika. Treba razmisliti i o formiranju jedinica od kibernetičkih specijalaca. Isto tako izvući za sebe potrebne zaključke iz činjenice da Amerikanci imaju finansijske specijalne jedinice.
Jačanje obaveštajnog rada

Jedan od najvažnijih pravaca treba da bude kvalitativno jačanje celog sistema obaveštajnog rada i međunarodne vojne saradnje. Naravno, Rusiji treba protivvazdušna odbrana sposobna da pouzdano zaštiti celu stratešku trijadu i najvažnije objekte zemlje. Na tom planu imamo veliku „rupu“, koja će se dalje širiti ako ništa ne bude preduzeto.
Najvažniji problem našeg atomskog obuzdavanja jeste i biće - pariranje američkom globalnom sistemu protivraketne odbrane. Jer, Pentagon planira da do 2019/2020. realno bude u stanju da neutrališe celu našu trijadu, da bude sposoban da običnim sredstvima (krstareće rakete) uništi naše slabo zaštićene raketne komplekse i punktove komandovanja, da presreće rakete u početnoj fazi leta i orbiti, uz uspešan „lov“ na naše rakete koje uspeju da probiju prve ešalone američke odbrane. Činjenica da je američki budžet za sve to izdvojio 277 milijardi dolara, najbolje govori o ozbiljnosti namera Pentagona.

Ako SAD uspeju da realizuju sve ove planove, Rusija će potpuno izgubiti adute za atomsko obuzdavanje.
Podvlačeći crtu, može se konstatovati da je Rusiji nasušno potrebna duboka analiza stanja nacionalne bezbednosti, stvaranje celovitog modela pretnji, razrada konceptualnih i praktičnih pristupa otklanjanju moguće agresije i vojnog pritiska. Sve to mora dobiti status glavnog nacionalnog projekta Rusije.