Повратак тактичких А-глава

Русији уопште није потребно да покушава да сустигне Америку по војном потенцијалу, пошто ми и Американци имамо сасвим различите циљеве. САД желе да владају целим светом, а Русији је сасвим довољно да штити саму себе лллНајважније је да у наредних 5-10 година да сачувамо могућности сусретног или бар узвратног атомског удара, способности да гарантовано до територије агресора „добацимо“ бар неколико десетина нуклеарних глава

За Русију је централно питање: спремати се за успешну одбрану или не дозволити напад? Очигледно је да је друго - важније. Али, како то обезбедити? Очито: само целим комплексом активних мера геополитичког, војно-стратешког и војно-технолошког карактера, које ће створити услове да свакоме буде неугодно да напада Русију.

У нашој земљи постоје покушаји да се успостави стара совјетска моћ, што је потпуно нереално, а и није баш увек неопходна. Русији уопште није потребно да покушава да сустигне Америку по војном потенцијалу, пошто ми и Американци имамо сасвим различите циљеве. САД желе да владају целим светом, а Русији је сасвим довољно - да штити саму себе.

Међу питањима на које Русија мора наћи одговор је и ово: да ли су нам потребни носачи авиона?

Такви моћни бродови су важни ради демонстрације државне заставе и војног присуства у светским океанима. Али, градња носача бродова тражи милијарде долара, бродове за њихову заштиту и снабдевање, палубну авијацију за „затварање неба“ изнад њих, као и луке широм света. Посебно је питање, какве задатке у осујећивању ратова и на њиховом почетку могу решавати носачи авиона? Такође, колико се у ратним условима може одржати носач авиона?

Нова улога атомског оружја
За њихову изградњу, сматрају стручњаци, потребно је најмање 10 година, а велики су изгледи да буду уништени већ током првих сати рата.

Стога је за Русију у наредних 5-10 година најважније да сачува могућности сусретног или бар узвратног атомског удара. А то захтева очување и развој наше стратешке тријаде, њене способности да гарантовано до територије агресора „добаци“ бар неколико десетина нуклеарних глава.
Оно што сада имамо у тој области, изазива озбиљну забринутост. Мобилна ракета „топољ-М“ веома је рањива од удара обичних ратних средстава, а њена покретљивост престала је да гарантује скривеност и заштиту. Изгледа да су те ракете са нуклеарним главама обуздавајући фактор једино од могућих напада са истока.

Наша ваздушна компонента тријаде је у деградацији, јер конструкторски бирои, иако имају интересантна решења, не добијају праву државну подршку. Изгледа да су радови на пројекту „ваздушни старт“ готово прекинути, а савремених стратешких крстарећих ракета у државним поруџбинама засад нема. Поморска компонента тријаде такође је у драматичној ситуацији и без јасне перспективе изласка из ћорсокака.
Могуће је да, због свега, има смисла утврдити нову улогу тактичког атомског оружја. Требало би, пре свега, изићи из постојећег споразума и одрећи се једностраних обавеза за његово смањивање, премештање даље од државних граница и скидање „ударних глава“. Могуће је да их, сасвим обрнуто, треба приближити границама, дислоцирати, на пример, у Калињинградској области, Белорусији и поближе обалама Америке.

Треба прећи и на формирање и припрему снага за специјалне операције, способних да делују на територији противника. Треба размислити и о формирању јединица од кибернетичких специјалаца. Исто тако извући за себе потребне закључке из чињенице да Американци имају финансијске специјалне јединице.
Јачање обавештајног рада

Један од најважнијих праваца треба да буде квалитативно јачање целог система обавештајног рада и међународне војне сарадње. Наравно, Русији треба противваздушна одбрана способна да поуздано заштити целу стратешку тријаду и најважније објекте земље. На том плану имамо велику „рупу“, која ће се даље ширити ако ништа не буде предузето.
Најважнији проблем нашег атомског обуздавања јесте и биће - парирање америчком глобалном систему противракетне одбране. Јер, Пентагон планира да до 2019/2020. реално буде у стању да неутралише целу нашу тријаду, да буде способан да обичним средствима (крстареће ракете) уништи наше слабо заштићене ракетне комплексе и пунктове командовања, да пресреће ракете у почетној фази лета и орбити, уз успешан „лов“ на наше ракете које успеју да пробију прве ешалоне америчке одбране. Чињеница да је амерички буџет за све то издвојио 277 милијарди долара, најбоље говори о озбиљности намера Пентагона.

Ако САД успеју да реализују све ове планове, Русија ће потпуно изгубити адуте за атомско обуздавање.
Подвлачећи црту, може се констатовати да је Русији насушно потребна дубока анализа стања националне безбедности, стварање целовитог модела претњи, разрада концептуалних и практичних приступа отклањању могуће агресије и војног притиска. Све то мора добити статус главног националног пројекта Русије.