100 godina od pada tunguskog meteorita

100 godina prošlo je od trenutka začuđujućeg događaja, koji se desio u junu 1908. u gluvoj sibirskoj tajgi, nedaleko od reke Podkamenaja Tunguska u Krasnojarskom kraju. U rano jutro, u 7 i 15 po lokalnom vremenu, na nebu se ukazao ognjeni bolid. Posmatrali su ga mnogi stanovnici Istočnog Sibira. Let ovog neobičnog nebeskog tela koje je kasnije nazvano Tunguski meteorit, praćen je bio zvukom nalik na grmljavinu. Eksplozija koja je zatim usledila izazvala je potres tla, koji se osetio na površini od preko milion kvadratnih kilometara između sibirskih reka Jenisej, Lena i jezera Bajkal.
Podzemni potresi su bili fiksirani u to vreme na mnogim geofizičkim stanicama Evrope, Azije i Amerike. A noćno nebo na teritoriji od Jeniseja do Atlantika je sijalo da je moglo ponekad da se čita bez svetla.
Nažalost, prva ekspedicija u taj region uputila se tek 1927. godine. Bilo je pronađeno da je oko mesta pada Tunguskog meteorita šuma polegla vrhom od centra, pri čemu u centru deo drveća je ostao da stoji u krenu, ali bez granja. Veći deo šume je bio spaljen. Kasniej ekspedicije, bilo ih je oko 20, utvrdile su da oblast polegle šume iznosi 2200 kvadratnih kilometara i ima karakterističnu formu leptira, čija osa simetrije se dobor poklapa sa projekcijom putanje leta meteorita sa istoka-jugoistoka na zapad-severozapad.
Postoji oko 30 hipoteza ovog događaja. Među verzijama postoje i one vezane za došljake iz kosmosa, pa čak sa probom veoma moćnog oružja koje je tobože izveo čuveni naučnik Nikola Tesla. Po miljenju direktora Insituta za astronomiju RAN Borisa Šustova, pravilnije bi bilo nazvati Tunguski meteorit drugačije – Tungusko telo.
«Radi se o tome što astronomi meteoritom smatraju nebesko telo koje je dostiglo površinu Zemlje. I to što je nađeno na površini zemlje smatra se meteroritom. A ako ne doleti do površine zemlje, onda to više nije meteorit, nego telo. Ako je to mikroskopsko telo, onda se naziva metorska pojava. Mi je vidimo prilično često: mikroskopske čestice, kamičci, zrnca prašine izgaraju u atmosferi i ostavljaju svetleće tragove. Tungusko telo, naravno, nije bilo mikroskopsko, to je veliko telo prečnika oko 50 metara. Ono je eksplodiralo ne doletevši do Zemlje, smatra se na visini od 6-7 kilometara. Na takvoj visini desila se snažna eksplozija iznad površine, u vazduhu. Kakvo je to bilo telo, do kraja nije jasno, podvlači Boris Šustov. Najverovatnija je hipoteza da je to bio deo komete».
Pre deset godina, na 90- godišnjicu pada Tunguskog meteorita, bilo je mnogo izjava da će do stogodišnjeg jubileja njegova tajna biti otkrivena. Ipak te prognoze se nisu opravdale: za sada je rano da se stavi tačka na to pitanje, bez obzira na visok nivo savremene nauke i tehnike, govori Boris Šustov.
«Kada bi se to desilo sada, bilo bi relativno jednostavno. Ali desilo se onda kada je čitavo stanovništvo Podkamene Tunguske činilo bukvalno nekoliko ljudi. Nikakve infrastrukture, da ne govorimo o nauci, nije bilo. A od stada prošlo je sto godina. I vreme naravno briše sve tragove. U datom slučaju tkao se i dešava. Najvažnije je da nisu nađeni tragovi ostataka tog tunguskog tela».
Tunguski događaj ostaje tajna, zaključuje naučnik. I ova tajna je detaljno razmatrana na velikoj međunarodnoj konferenciji, održanoj u RAN povodom stogodišnjice ovog začuđujućeg i zagonetnog događaja.