100 година од пада тунгуског метеорита

100 година прошло је од тренутка зачуђујућег догађаја, који се десио у јуну 1908. у глувој сибирској тајги, недалеко од реке Подкаменаја Тунгуска у Краснојарском крају. У рано јутро, у 7 и 15 по локалном времену, на небу се указао огњени болид. Посматрали су га многи становници Источног Сибира. Лет овог необичног небеског тела које је касније названо Тунгуски метеорит, праћен је био звуком налик на грмљавину. Експлозија која је затим уследила изазвала је потрес тла, који се осетио на површини од преко милион квадратних километара између сибирских река Јенисеј, Лена и језера Бајкал.
Подземни потреси су били фиксирани у то време на многим геофизичким станицама Европе, Азије и Америке. А ноћно небо на територији од Јенисеја до Атлантика је сијало да је могло понекад да се чита без светла.
Нажалост, прва експедиција у тај регион упутила се тек 1927. године. Било је пронађено да је око места пада Тунгуског метеорита шума полегла врхом од центра, при чему у центру део дрвећа је остао да стоји у крену, али без грања. Већи део шуме је био спаљен. Касниеј експедиције, било их је око 20, утврдиле су да област полегле шуме износи 2200 квадратних километара и има карактеристичну форму лептира, чија оса симетрије се добор поклапа са пројекцијом путање лета метеорита са истока-југоистока на запад-северозапад.
Постоји око 30 хипотеза овог догађаја. Међу верзијама постоје и оне везане за дошљаке из космоса, па чак са пробом веома моћног оружја које је тобоже извео чувени научник Никола Тесла. По миљењу директора Инситута за астрономију РАН Бориса Шустова, правилније би било назвати Тунгуски метеорит другачије – Тунгуско тело.
«Ради се о томе што астрономи метеоритом сматрају небеско тело које је достигло површину Земље. И то што је нађено на површини земље сматра се метероритом. А ако не долети до површине земље, онда то више није метеорит, него тело. Ако је то микроскопско тело, онда се назива меторска појава. Ми је видимо прилично често: микроскопске честице, камичци, зрнца прашине изгарају у атмосфери и остављају светлеће трагове. Тунгуско тело, наравно, није било микроскопско, то је велико тело пречника око 50 метара. Оно је експлодирало не долетевши до Земље, сматра се на висини од 6-7 километара. На таквој висини десила се снажна експлозија изнад површине, у ваздуху. Какво је то било тело, до краја није јасно, подвлачи Борис Шустов. Највероватнија је хипотеза да је то био део комете».
Пре десет година, на 90- годишњицу пада Тунгуског метеорита, било је много изјава да ће до стогодишњег јубилеја његова тајна бити откривена. Ипак те прогнозе се нису оправдале: за сада је рано да се стави тачка на то питање, без обзира на висок ниво савремене науке и технике, говори Борис Шустов.
«Када би се то десило сада, било би релативно једноставно. Али десило се онда када је читаво становништво Подкамене Тунгуске чинило буквално неколико људи. Никакве инфраструктуре, да не говоримо о науци, није било. А од стада прошло је сто година. И време наравно брише све трагове. У датом случају ткао се и дешава. Најважније је да нису нађени трагови остатака тог тунгуског тела».
Тунгуски догађај остаје тајна, закључује научник. И ова тајна је детаљно разматрана на великој међународној конференцији, одржаној у РАН поводом стогодишњице овог зачуђујућег и загонетног догађаја.