Проблем су људи, а не змије

Директор Природњачког музеја Црне Горе Ондреј Визи објашњава да се змије сваке године у овом периоду појављују у већем броју. Он сматра да се грађани више плаше ових гмизаваца и стварају панику те да је "проблем код људи, а не змије". Визи оцјењује да нигдје није тако изражен хистеричан однос према змијама, као што је то случај у Подгорици.
Подсјетимо да је само у посљедња четири дана у приградским насељима у бјелопољској општини забиљежено пет случајева уједа змија шарки, а сви они упућени су на третман на Хируршком одјељењу Опште болнице у том граду.
Ондреј Визи објашњава да је змија било и раније и да су оне у Црној Гори углавном безопасне, а да је мали број оних чији су уједи опасни. Он наводи да су ови гмизавци најопаснији у Аустралији.
/ Нормално је, као и сваке године, да се змије појављују у већем броју када почне сезона. Једноставно, оне тада иду у лов и размножавају се. Природна је појава да залазе и у станове. И њима велике врућине сметају, па се склањају у хлад и тако залазе и у куће, станове и викендице / појашњава Визи.
Поручује да се, наравно, не треба опуштати, али ни правити панику. У Црној Гори од опасних змија приустне су шарке, углавном у вишим планинским масивима, и поскоци на југу.
/ Може доћи до уједа, али исто се на вријеме може реаговати. Данас је добро урађена комуникација и када се на вријеме реагује све је у реду и опасности су минималне / каже Визи.
Он наводи да према његовим информацијама у Црној Гори у посљедње три деценије нико није умро од уједа змија, те да су смртни случајеви били због нестручне примјене серума.
Визи наводи да је свака змија дужа од метра сто посто безопасна и није отровна и да то годинама покушавају да кажу грађанима.
/ Људи, чини ми се, нијесу спремни да апсорбују знања и више вјерују бабским причама, те их стога треба информисати о змијама, како би се увјерили да су и змије дио наше свакодневице, исто као и сјеница или врабац. У едукацију о упознавању ових гмизаваца треба да се укључе и школе и невладине организације / закључује Визи.
Ондреј Визи упозорава да у природу, како би се избјегле опасности од уједа змија, треба ићи обувен, не сједјети и завлачити руке у шибље без потребе и заштите.
/ Људи највише страдају на селу, када раде пољске послове, попут косидбе не могу да се заштите и обично се у тим случајевима дешава се да их уједе змија. Све остало је безазлено. Мислим да је највећа опасност у овом случају незнање / саматра Визи.

Ујед обавезно пријавити љекару

Љекар у Дому здравља Подгорица Анкица Ивановић савјетује грађане да у случају уједа змија обавезно затраже хитну медицинску помоћ у надлежној станици која има серуме.
/ Грађани који се боје змија и путују негдје траже од нас серум. Међутим, то не практијемо, јер се они дају под надозором љекара и обавезно доктор мора имати анти шок. Најгоре је кад дијете није свјесно или није осјетило да је уједено / наводи Ивановићева.
У случају да се лице које је ујела змија налази на подручјима која су доста удаљена од медицинских станица, она препоручује да се до указивања медицинске помоћи на ујед стављају хладне облоге.
/ За неколико сати ништа се не може десити. Али обавезно се јавити у надлежну медицинску станицу. Исто треба урадити и у случају уједа шкорпија, које могу бити јако отровне / додала је Ивановићева.

Живи и преко 40 година

Све змије су месождери, неке свој плијен убијају уједом, друге га даве, а неке га живе једу. Воде поријекло од четвороножних гуштероколиких гмизаваца. Змије дуго живе. Многе и више од 40 година. Величина им се креће од 15 сантиметара па до 11,5 метара. Познато је око 2.400 врста, од чега 400 отровних. Већи број живи на копну, скривају се по трави, жбуњу, испод камења, а неке живе и на дрвећу. Неколико пута годишње скидају кожу, зато што се истрошила од пузања тлом или зато што им је постала претијесна.