Naučnici počeli da proučavaju životinje kosmonaute

Moskovski Institut za medicinsko-biološke probleme RAN pristupio je proučavanju životinja koje su se vratile iz kosmosa posle leta na ruskom satelitu Bion-M. To je vredan biomaterijal za stručnjake koji proučavaju delovanje kosmosa na žive organizme. Sakupljeni podaci će biti potrebni za pripremu budućih pilotiranih ekspedicija u kosmos.

Na tako dugotrajan let od mesec dana poljski miševi, puževi, gekoni, miševi iz porodice gerbila krenuli su prvi put. U biomodulu su takođe kolonije mikoorganizama i biljaka. Stresove kosmosa nisu podneli svi: polovina od 50 miševa i svi miševi iz porodice gerbila umrli su još u orbiti. Kod preživelih proučavaju sve: bubrege, mišiće, koštani sistem, mozak, pluća, srce. Treba utvrditi kako je let uticao na ove organe i sisteme, govori šef laboratorije za ćelijsku filiologiju Instituta za medicinsko-biološke probleme Ljudmila Buravkova.

- Miševi su bili preparirani, i materijal su dobile ruske kolege iz najmanje 40 instituta, vrlo veliki američki tim od preko 10 univerziteta, kao i Francuzi i Nemci. Deo materijala je bio zamrznut i istraživaće se nešto kasnije, drugi deo se već istražuje. Moja laboratorija je počela da kultiviše ćelije. Očekujemo još jedno dobijanje materijala, zato što je jedan od ciljeva eksperimenta bilo proučavanje procesa obnove posle leta. Deo miševa je živ, oporavlja se.

Iz etičkih razloga ne može se poslati čovek u kosmos sasvim bez sredstava preventive i gledati šta će se sa njim desiti. On će se vratiti bolestan, sa atrofiranim mišićima, sa krhkim koštanim tkivom. Verovatno čak sa znacima katarakte – što je primećeno kod niza astronauta NASE. Na biomodulu nikakvih sredstava preventive nema. Uz to satelit je leteo na orbiti visine skoro 600 kilometara. To je mnogo više nego orbita MKS, i tamo radijacijski faktori delovanja kosmosa bivaju jači. Na male životinje oni se i brže odražavaju, potšo je njihov životni vek mali. Postoji i drugi razlog zašto je potreban specijalni satelit: isti miševi ne mogu se jednostavno smestiti na MKS na mesec dana – to će prekršiti higijenske zahteve. Prvi sličan satelit je proveo u orbiti 12 dana 2007. godine.

Da ne zaboravimo da su upravo životinje, psi i majmuni, boravili u orbiti na pomolu kosmičke ere. Naučnike je dugo zanimala samo fizilogija, objašnjava šef laboratorije Biološki sistemi za osiguranje života Instituta za medicinsko-biološka istraživanja Vladimir Sičjov.

- Sada postoje novi metodi i mogućnosti istraživanja dubinskih procesa na molekularnom i genetičkom nivou. Istraživanja senzornih sistema. Može da se shvati koji duboki mehanizmi protiču u organizmu u uslovima kosmičkog leta – bestežinskog stanja, radijacije.

Između ostalog satelit Bion-M omogućiće da se proveri čak hipoteza panspermije – prvobitnog donošenja života na Zemlju na kometama. U tom cilju na spoljnom obodu aparata postavljene su ploče od bazalta sa otvorima, napunjenim sporama baketerija.

Lansiranja satelita Bion će biti nastavljena.

Boris Pavliščev,