Научници почели да проучавају животиње космонауте

Московски Институт за медицинско-биолошке проблеме РАН приступио је проучавању животиња које су се вратиле из космоса после лета на руском сателиту Бион-М. То је вредан биоматеријал за стручњаке који проучавају деловање космоса на живе организме. Сакупљени подаци ће бити потребни за припрему будућих пилотираних експедиција у космос.

На тако дуготрајан лет од месец дана пољски мишеви, пужеви, гекони, мишеви из породице гербила кренули су први пут. У биомодулу су такође колоније микоорганизама и биљака. Стресове космоса нису поднели сви: половина од 50 мишева и сви мишеви из породице гербила умрли су још у орбити. Код преживелих проучавају све: бубреге, мишиће, коштани систем, мозак, плућа, срце. Треба утврдити како је лет утицао на ове органе и системе, говори шеф лабораторије за ћелијску филиологију Института за медицинско-биолошке проблеме Људмила Буравкова.

- Мишеви су били препарирани, и материјал су добиле руске колеге из најмање 40 института, врло велики амерички тим од преко 10 универзитета, као и Французи и Немци. Део материјала је био замрзнут и истраживаће се нешто касније, други део се већ истражује. Моја лабораторија је почела да култивише ћелије. Очекујемо још једно добијање материјала, зато што је један од циљева експеримента било проучавање процеса обнове после лета. Део мишева је жив, опоравља се.

Из етичких разлога не може се послати човек у космос сасвим без средстава превентиве и гледати шта ће се са њим десити. Он ће се вратити болестан, са атрофираним мишићима, са крхким коштаним ткивом. Вероватно чак са знацима катаракте – што је примећено код низа астронаута НАСЕ. На биомодулу никаквих средстава превентиве нема. Уз то сателит је летео на орбити висине скоро 600 километара. То је много више него орбита МКС, и тамо радијацијски фактори деловања космоса бивају јачи. На мале животиње они се и брже одражавају, потшо је њихов животни век мали. Постоји и други разлог зашто је потребан специјални сателит: исти мишеви не могу се једноставно сместити на МКС на месец дана – то ће прекршити хигијенске захтеве. Први сличан сателит је провео у орбити 12 дана 2007. године.

Да не заборавимо да су управо животиње, пси и мајмуни, боравили у орбити на помолу космичке ере. Научнике је дуго занимала само физилогија, објашњава шеф лабораторије Биолошки системи за осигурање живота Института за медицинско-биолошка истраживања Владимир Сичјов.

- Сада постоје нови методи и могућности истраживања дубинских процеса на молекуларном и генетичком нивоу. Истраживања сензорних система. Може да се схвати који дубоки механизми протичу у организму у условима космичког лета – бестежинског стања, радијације.

Између осталог сателит Бион-М омогућиће да се провери чак хипотеза панспермије – првобитног доношења живота на Земљу на кометама. У том циљу на спољном ободу апарата постављене су плоче од базалта са отворима, напуњеним спорама бакетерија.

Лансирања сателита Бион ће бити настављена.

Борис Павлишчев,