Južna Osetija i Abhazija traže nezavisnost

Predsednici Južne Osetije i Abhazije, Eduard Kakojti i Sergej Bagapš, zatražili su danas od Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija da doprinesu priznavanju nezavisnosti tih autonomija otcepljenih od Gruzije, ističući da imaju više političko-pravnih osnova na to od Kosova i Metohije. „U ime naroda Abhazije i Južne Osetije obraćamo se pozvom UN, Zajednici Nezavisnih Država, OEBS-u i Savetu Evrope, da preseče ´gordijev čvor´ dugotrajnih konflikata i doprinesu priznanju nezavisnosti naših država”, ističe se u zajedničkoj izjavi dvojice lidera nepriznatih republika koje su predstavili u Moskvi. U tekstu upućenom generalnom sekretara UN Ban Ki-munu, predsedavajućem ZND Nursultanu Nazarbajevu, predsedavajućem OEBS-a Migelu Anhelu Moratinosu i generalnom sekretaru SE Teriju Dejvisu, ističe se da narodi Abhzazije „pažljivo prate događaje oko Kosova”. U slučaju otcepljenja te pokrajine od Srbije i priznanja njene nezavisnosti, pojaviće se ubedljiv dokaz da se „rešenje međunacionalnih konflikata ne zasniva samo na principu teritorijalne celovitosti država”.

„U slučaju ´kosovskog presedana´, mi ćemo još odlučnije zahtevati poštovanje jedinstvenih standarda i pristupa istim konfliktim situacijama”, istaknuto je u izjavi Kakojtija i Bagapša.

„Abhazija i Južna Osetija nemaju manje osnova da postave pitanje svog samoopredeljenja od Kosova”, istakli su lideri nepriznatih republika Gruzije, dodajući da su njihovi narodi na referendumima (1999. i 1992. i 2006) potvrdili apsolutnom većinom da su za odvajanje od te bivše sovjetske republike.

Na zajedničkoj pres konferenciji Kakojti je pozvao Tbilisi da što pre priznaju nezavisnost dve autonomije, jer će tako brže biti i poboljšana situacija u regionu.

Paralelu „zamrznutih konflikata” na postsovjetskom prostoru ponovo je povukao ruski predsednik Vladimir Putin, upozorivši da bi primena principa samoopredeljenja u slučaju Kosova podstakla negativne procese.

„Sa čim ćemo se mi u Rusiji suočiti? Biće nam teško da objasnimo malim narodima Severnog Kavkaza, zašto je u jednom delu Evrope nekom narodu takvo pravo dato, ali njima na Kavkazu, zbog nečega, nije”, rekao je Putin u današnjem intervjuu novinarima iz zemalja Grupe osam.

„Kako da objasnimo Osetinima zašto su oni ljudi drugog reda u Evropi? Zašto je Albancima dozvoljeno da se tako ponašaju, a Osetinima, recimo, nije? Nemoguće je to objasniti”, istakao je ruski predsednik, odbacujući „jedinstvenost” slučaja Kosova.

„Izjave naših partnera o tome da kosovski slučaj ima jedinstveni karakter, nisu uverljive za nas. Nema nikakvih argumenata koji bi govorili da se kosovski slučaj nečim razlikuje od situacije u Južnoj Osetiji, Abhaziji ili u Pridnjestrovlju”, naveo je Putin.

On je objasnio da se u jednom slučaju raspala jugoslovenska, a u drugom sovjetska komunistička imperija. „U jednom slučaju je bio etnički konflikt i u svim drugim slučajevima bio je etnički konflikt. I tu i tamo je bio rat...žrtve....zločinci i žrtve tih zločina. Južna Osetija, Abhazija i Pridnjestrovlje već 15 godina se ponašaju kao nezavisne države. Tamo su izabrani parlamenti, predsednici, doneti su ustavi. Nikakve razlike nema”, istakao je ruski predsednik.

„Zato je za nas neshvatljivo zašto treba da podržavamo jedan princip na jednom mestu Evrope, a drugim principima da se rukovodimo u drugim delovima Evrope”, rekao je on, upozorivši da priznavanje prava na samoopredeljenje za Kosovu podstiče separatističke pokrete i u samoj Evropi.