Јужна Осетија и Абхазија траже независност

Председници Јужне Осетије и Абхазије, Едуард Какојти и Сергеј Багапш, затражили су данас од Уједињених нација и других међународних организација да допринесу признавању независности тих аутономија отцепљених од Грузије, истичући да имају више политичко-правних основа на то од Косова и Метохије. „У име народа Абхазије и Јужне Осетије обраћамо се позвом УН, Заједници Независних Држава, ОЕБС-у и Савету Европе, да пресече ´гордијев чвор´ дуготрајних конфликата и допринесу признању независности наших држава”, истиче се у заједничкој изјави двојице лидера непризнатих република које су представили у Москви. У тексту упућеном генералном секретара УН Бан Ки-муну, председавајућем ЗНД Нурсултану Назарбајеву, председавајућем ОЕБС-а Мигелу Анхелу Моратиносу и генералном секретару СЕ Терију Дејвису, истиче се да народи Абхзазије „пажљиво прате догађаје око Косова”. У случају отцепљења те покрајине од Србије и признања њене независности, појавиће се убедљив доказ да се „решење међунационалних конфликата не заснива само на принципу територијалне целовитости држава”.

„У случају ´косовског преседана´, ми ћемо још одлучније захтевати поштовање јединствених стандарда и приступа истим конфликтим ситуацијама”, истакнуто је у изјави Какојтија и Багапша.

„Абхазија и Јужна Осетија немају мање основа да поставе питање свог самоопредељења од Косова”, истакли су лидери непризнатих република Грузије, додајући да су њихови народи на референдумима (1999. и 1992. и 2006) потврдили апсолутном већином да су за одвајање од те бивше совјетске републике.

На заједничкој прес конференцији Какојти је позвао Тбилиси да што пре признају независност две аутономије, јер ће тако брже бити и побољшана ситуација у региону.

Паралелу „замрзнутих конфликата” на постсовјетском простору поново је повукао руски председник Владимир Путин, упозоривши да би примена принципа самоопредељења у случају Косова подстакла негативне процесе.

„Са чим ћемо се ми у Русији суочити? Биће нам тешко да објаснимо малим народима Северног Кавказа, зашто је у једном делу Европе неком народу такво право дато, али њима на Кавказу, због нечега, није”, рекао је Путин у данашњем интервјуу новинарима из земаља Групе осам.

„Како да објаснимо Осетинима зашто су они људи другог реда у Европи? Зашто је Албанцима дозвољено да се тако понашају, а Осетинима, рецимо, није? Немогуће је то објаснити”, истакао је руски председник, одбацујући „јединственост” случаја Косова.

„Изјаве наших партнера о томе да косовски случај има јединствени карактер, нису уверљиве за нас. Нема никаквих аргумената који би говорили да се косовски случај нечим разликује од ситуације у Јужној Осетији, Абхазији или у Придњестровљу”, навео је Путин.

Он је објаснио да се у једном случају распала југословенска, а у другом совјетска комунистичка империја. „У једном случају је био етнички конфликт и у свим другим случајевима био је етнички конфликт. И ту и тамо је био рат...жртве....злочинци и жртве тих злочина. Јужна Осетија, Абхазија и Придњестровље већ 15 година се понашају као независне државе. Тамо су изабрани парламенти, председници, донети су устави. Никакве разлике нема”, истакао је руски председник.

„Зато је за нас несхватљиво зашто треба да подржавамо један принцип на једном месту Европе, а другим принципима да се руководимо у другим деловима Европе”, рекао је он, упозоривши да признавање права на самоопредељење за Косову подстиче сепаратистичке покрете и у самој Европи.