Heroji Sovjetskog Saveza: 30. aprila 1945 godine Ivan Lisenko prvi podigao zastavu nad Rajhstagom

Danas je u Rusiji Dan sećanja i tuge. 22. juna 1941. godine rano ujutro bez objavljivanja rata, Nemačka je napala Sovjetski Savez. Odjednom, zemlja se našla u teškoj situaciji. Međutim, narod i armija su istrajali i pobedili. Učesnik tog rata, Heroj Sovjetskog Saveza Ivan Lisenko i danas živi među nama.

Iz školskih udžbenika svi znaju da su prvu zastavu Pobede nad rajhstagom podigla dva vojnika: Rus Mihail Jegorov i Gruzijac Meliton Kantarija. Oni su to učinili 1. maja u 4.30 ujutro… Međutim, 14 sati pre toga, 30. aprila u podne zastavu na timpanonu Rajhstaga podigao je vojnik iz Brjanska Ivan Lisenko.



30. aprila 1945. godine izviđački odred Semena Sorokina, gde je narednik bio Ivan Lisenko, dobio je zadatak da po svaku cenu prodre u Rajhstag i podigne Crvenu zastavu. 10 vojnika je jurišalo na Rajhstag! Dva izviđača su poginula na trgu. 8 je uspelo da prodre u zgradu kroz sporedni ulaz. Lisenko je išao prvi. Odjednom su se pojavili Nemci, jedno dvadesetak. On je bacio granatu i uništio ih. Zatim se Lisenko popeo na timpanon sprata Rajhstaga i učvrstio tamo crvenu zastavu.

- Mi smo je napravili od crvenog madraca, koji smo pocepali. Zarobio sam dva generala, takvi smo bili junaci. Ne kao današnji… Balavci…

Zatim su se oni popeli na krov Rajhstaga i tamo, na kipu Viljema Drugog, u 14.25 podigli zastavu puka.

Zastavu nad Rajhstagom podizali su Provotorov, Bulatov, Brjuhovecki, Gabidulin, Oreško, Pačkovski i ja! Mnogih više nema među živima!

Posle Lisenka i njegovog odreda uveče u 22.10 na krovu Rajhstaga je podigla svoju zastavu grupa artiljerijskih izviđača kapitana Makova. Kantarija i Jegorov su podigli treću zastavu u 4 jutro 1. maja. Međutim, upravo oni – Rus i Gruzijac – ušli su u istoriju kao zvanični heroji, kako je tražila politika partije. 1973. godine istoričar Maksim Sbojčakov je pokušao da obnovi istorijsku pravdu, ali je njegova knjiga bila povućena iz štampe, a izviđači odreda Lisenka su počeli da umiru. Komandanta grupe Sorokina su našli obešenim u njegovoj vikendici. Iskusnog električara Provotorova je ubila struja, šumara Oreška je usmrtilo drvo, koje je palo na njega. Pačkovski je iznenada umro u Brestu. Gubadulin je nestao bez traga. Od 8 junaka je ostao samo Ivan Nikiforovič, koji ima 95 godina!

- Živim u naselju Krasna Gora. Dobijem dobru penziju. Želim svima sve dobro da bi živeli pod vedrim nebom, ne bi tugovali, pili gorilku (ukrajinska votka).

Nećemo gorilku!

Šta tu ima loše? – umešala se u razgovor mlađa Ivanova kći Katarina. Pazi da ne bi otac rekao nešto, što ne sme. Već 30 godina ona se nežno brine o starom ocu. Inače Ivan Nikiforovič ima petoro dece. – tri kćeri i 2 sina. On se oženio Tatjanom iz istog sela odmah posle rata. Postao je predsednik kolhoza. Ratni heroj i u običnom životu nađe kako da primeni svoju herojsku snagu.

Rita Ošun,