Heroji Sovjetskog Saveza: u aprilu 1945. godine Genadij Guzanov prvi forsirao Oder

Na Dan sećanja i tuge u Rusiji se sa zahvalnošću sećaju onih, koji su vodili teške borbe i izvojevali Pobedu. Učesnik tog rata, heroj Sovjetskog Saveza Genadij Guzanov je i danas među nama.

U aprilu 1945. godine 6. armija 1. Beloruskog fronta se primakla desnoj obali reke Oder – poslednjoj vodenoj granici na putu prema Berlinu. Rekom nemačke sudbine Oder je nazivala nemačka propaganda. Zato su je Nemci branili očajno – borili su se za svaki pedalj zemlje ne na život, već na smrt. Običan pionir iz Kostrome Genadij Guzanov je uspeo da prodre kroz njihovu odbranu i učvrsti se na neprijateljskoj obali.

Za hrabrost i herojizam Guzanov je dobio zvanje Heroj Sovjetskog Saveza. Danas on ima 91 godinu, ali se odlično seća da je komandant naredio njegovoj inženjersko-pionirskoj brigadi da forsira Oder. On se seća da je osetio strah, jer je to značilo neminovnu smrt! Neprijatelj je osvetljavao raketama i pucao na svaki santimetar reke. Nedelja dana je prošla u izviđanju. Noću između 18. i 19. aprila Guzanov i još 6 vojnika na dva čamca-amfibije krenuli su prema suprotnoj obali. Do nje je ostalo jedno 30 metara, kada je odjeknula eksplozija. Svi su se vojnici našli u ledenoj vodi, na površini je od 7 glava ostalo samo 3. Četiri vojnika su poginula.

- Nas su gađali iz pancerfausta, sa bliskog rastojanja. To je granata velike snage. Nas smo troje isplivali, skinuo sam skoro sve, šta je na meni bilo. Rečna struja nas je daleko izbacila. Troje nas se vratilo. Došao sam komandantu čete i pričam kako je sve bilo. Komandant moli: mora da se forsira, mora se. Onda sam nakon tri dana pokušao još jednom. Zadatak je bio da se učvrstim. Onda sam priručnim plovnim sredstvima forsirao reku, učvrstio sam se. Poslao crvenu raketu, onda su se podigli u vazduh avioni. Počelo je svitanje, onda su počeli da grade most na splavu da bi tenkovi i teška artiljerija prošli. Zadatak sam ispunio, ali je bilo veoma teško.

U vreme te operacije Guzanov je bio ranjen u nogu, te nije mogao da se bori za Berlin. Ali je teško bilo savladati želju da uđe kao pobednik u prestonicu neprijatelja.

- Prijatelji kažu: Genka, moramo da pogledamo Berlin, da učestvujemo. Onda kažem: hajdemo. Borbe su bile teške, jer su gestapovci pružili otpor našim snagama. Prišli smo Rajhstagu, kada su borbe još trajale. Napisao sam na zidu: Kostroma – Guzanov.

Posle rata se naš heroj vratio u kolhoz. Oženio je devojku iz istog razreda – oni su zajedno već 66 godina. Na pitanje zašto se sada veseli njegova duša, Genadij Ivanovič uz osmeh odgovara.

- Imam baštu, 1965. godine ju je baka dobila, kada je radila u kolhozu. Obrađujem zemlju, koprcam se. Pomažu mi ćerka, zet. Imam dva unuka.

Veliki Otadžbinski rat je odneo živote 20 miliona sovjetskih vojnika. Vratilo se iz rata 18 miliona. 2013. godine ima ih manje od 100 hiljada. Odlazak svakog veterana odnosi delić istorije Rusije. Sve se pamti dok očevici pričaju svoja sećanja.

Rita Ošun,