Poljski san o AKRONU. Drugi deo.

Sanjao sam AKRON. Zašto upravo AKRON? Zato što je on bio prisutan u snovima svih novinara Poljske koji se bave politikom. Neoprostivi je greh biti u Velikom Novgorodu, a ne videti AKRON. Trudim se da ne dopuštam nešto, što je greh. Jedino možda duvan...

Zajedno sa internet redakcijom „Glasa Rusije“ realizujem projekat „Rusija očima poljskog novinara“. Putujem iz Varšave, preko letonskog Viljnusa, Velikog Novgoroda i Njandoma u Arhangeljsk, na krajnjem severu Rusije...

Direktor fabrike u Velikom Novgorodu i potpredsednik saveta direktora holdinga AKRON Vladimir Gavrikov posmatra me sa simpatijom i velikim interesovanjem, i dobronamerno kaže:

- Nemojte misliti da baš sve novinare ovde tako dočekujemo.

I počinje priču. Pošto sam prethodno dobio uvodnu informaciju o tehnologiji proizvodnje od glavnog inženjera Dmitrija Babakina, mogao sam da pitam o tome, u šta sam se razumeo. Osnovni elementi unutrašnje politike AKRONa su:

- savremeno upravljanje;

- uvođenje pojma proizvodni patriotizam;

- obuka i angažovanje novih kadrova;

- ekologija.

A zamenik direktora za proizvodnju Sergej Uvarov kaže.

Pre dvadeset godina naše preduzeće se razvijalo. Uz sredstva investitora i reforme koje je preduzeo, izašli smo na svetski nivo u tehnologiji proizvodnje i stalno se razvijamo. Uvodimo nove tehnologije, povećavamo proizvodnju, izlazimo na nova tržišta plasmana.

Upravljanje.U fabrici radi oko 6,5 hiljada ljudi, i to je najveći poslodavac u ovom kraju. 58% radnika je sa visokom spremom. Od toga je 50% stalno zaposlenih, a 50% - autsor, rade u spoljnim kompanijama. Nije u pitanju tipičan autsor: radnici firmi autsora imaju pravo da budu članovi fabričkog sindikata, i da potpuno koriste njegovom socijalnom bazom. Prosečna mesečna plata u gradu varira oko 550 evra. Prosečna plata u AKRONu – 900 evra.

Korporativni duh.U gradu radnici imaju na raspolaganju moderni sportski centar sa bazenom. Na prostoru preduzeća u jednoj praznoj hali organizovano je tenisko igralište sa velikom salom sa trenažerima.

Bilo nam je žao da rušimo objekat. A tako, sa malo ulaganja vlasnika, malo našeg rada – dobijen je veliki efekat! –sa ponosom pokazuje salu Uvarov.

Oko 1200 ljudi je u klubu penzionera AKRONa. Oni imaju na raspolaganju zgradu, koju je preduzeće specijalno renoviralo za njihove potrebe. AKRON pokriva troškove aktivnosti kluba.

Fabrici je od značaja da ima u gradu pozitivni imidž. I ona ne žali sredstva za sponzorisanje grada. Fabrika rado daje sredstva, ali ne za sve. Zato funkciju savetnika i šefa gradske finansijske komisije obavlja... direktor fabrike AKRON Vladimir Gavrikov.

Kadrovi.Borba za kadrove počinje u srednjoj školi. Učenici, koji su zainteresovani u sticanju tehničkog obrazovanja mogu da računaju na stipendije AKRONa.

Mladi saradnici, koji su na stažiranju nakon završetka fakulteta, dobijaju od fabrike službene stanove po 40 kvadrata u fabričkoj stambenoj zgradi (80 stanova). Ukoliko nakon stažiranja postoji uzajamna zainteresovanost u stalnoj saradnji, preduzeće pomaže u dobijanju stambenog kredita. Mladi saradnik sam bira banku, iznos kredita i rate. Da bi učvrstio odnose sa radikom, kamatu na kredit plaća ... AKRON. Dva puta nedeljno u preduzeću dežura finansijski savetnik, koji pomaže svima, kojima je potreban stručni savet.

Ekologija.Ljudi moraju znati, da rad u savremenom preduzeću nije štetan po zdravlje. I oni to znaju. Dosta neobično izgledaju ovce i koze na ispaši na velikom zelenom prostoru u fabričkom krugu. Njihovo mleko ide u fabrički restoran društvene ishrane. Preduzeće je započelo obnavljanje šume, koja se nalazi uz fabrički prostor. Direktor fabrike Gavrikov sa osmehom dodaje.

Sami po sebi su ovce i koze prirodan indikator čistoće. Već se orijentišem i na pčele!

Sve priče o AKRONu delovale se kao lepe bajke, međutim to su istinite priče iz života. Pretpostavio sam da će malo svežine uneti razgovor sa fabričkim sindikatom. 70% radnika su u jednoj od 40 sindikalnih organizacija. Najveća, koja okuplja polovinu članstva, je organizacija, na čelu koje se nalazi Aleksandar Malušin. On mi je ponudio.

Uzmi i pročitaj. To je naš kolektivni ugovor. Takvu knjigu dobija svaki saradnik.

A šta se radi sa parama, koji se izdvajaju na sindikalnu delatnost, sa parama od članarine, pitao sam.

Sva sredstva usmeravamo na pomoć, na primer finansiramo lečenje i boravak na lečilištima saradnika u penziji. Nemaju svi penzioneri, posebno oni koji su se penzionisali pre više godina, dovoljne penzije. Ali upravo oni su celog života radili na izgradnji naše fabrike. Zato im i pripada određeni deo u okviru našeg „fabričkog patriotizma“ – kaže Malušin.

Jednom u kvartalu, načelnik fabričkih službi podnosi izveštaj o realizaciji pozicija kolektivnog ugovora. Jednom godišnje izveštaj podnosi direkcija.

Naravno nije uvek sve dosta jednostavo, obzirom da poslodavac i sindikat imaju različite interese. Ali uspevamo da se sporazumemo. Jer kad se razmisli, šta treba još poželeti? –pošteno kaže sindikalista.

Ne razumem se u hemiju. Obilazak fabrike, koji je potrajao ceo dan, bio je prava fantazija. Naravno da mi se nije svidelo baš sve. Tokom sedam sati samo sam jednom uspeo da zapalim cigaru! Ali kada bi ostavio duvan, onda ne bi imao baš ništa, na šta bi se žalio.

Darijuš Ciholj,