Srpski Zavet:Sećanje na smrt

Pitala sam poznanika:”Ti sigurno mnogo voliš kneza Lazara, naposletku on je osnovao tvoj Kruševac?” “Ne mogu da kažem da ga volim, on jednostavno živi u mom srcu, uvek živi u mom gradu”-odgovorio je. Za večnost ne postoji ni prošlost ni budućnost, nego sve čini “sadašnjost”. Srbija ima značajnu crkvenu istoriju u večnosti. Njena “sadašnjost” sada plače za Vidovdanom.(jedan od glavnih dana sećanja ustanovljenog u čast bitke na Kosovu polju, 28. juna 1389). Knez Lazar, Sveti Sava, i Aleksandar Karađorđević žive u srcima Srba.
     
      “Mi smo živi samo zato što se sećamo mrtvih”-reče moj srpski poznanik. Stojimo na brdu u predgrađu Kruševca. Ispod su dve doline: dolina živih i dolina mrtvih. Između dolina se nalazi „Staza sećanja“. Široka tiha zelena brda sijaju na suncu. U dolini mrtvih su skulpture krila. „Njih su ostavili mrtvi kada su se uzdigli na nebo“ objašnjava Boško. Kompleks je sagrađen posle drugog svetskog rata u spomen na poginule vojnike.

Kruševac je dva sata vožnje udaljen od Kosova. Iz ovog grada 1389, pričestivši se poslednji put u Lazarici, predstavnici najboljih srpskih porodica su otišli da se bore na Kosovu polju. Otišli su da umru. Na vrhu brda iznenada osetiš: Nakon svega to je spomenik smrti, i cela istorija Kosova polja, ključnom trenutku srpske istorije, to je priča o velikoj, herojskoj smrti. Ovde nestaje granica između crkvenog i ne crkvenog života. Moželi se proslavljati smrt, a ne verovati u vaskrsenje Gospoda? To je besmisleno. Vedь Hristos, uprazdnivšiй smertь, skazal: vospoйte smertь vremennuю – za neй žiznь večnaя, vospoйte poraženie zemnoe – za nim pobeda nebesnaя.
     
      1389. godine je bila odlučujuća bitka između Turaka i Srba kojima je komandovao Knez Lazar. U noći pred bitku njemu se javio Anđeo i pitao ga da bira između toga, da Srbija ostane pravoslavna do kraja vremena i pobede u bici. Knez Lazar je načinio svoj izbor. I kao ruski vojnici koji su branili Rjazanj od Tatara, srpski vojnici su „vsi ravno umroša i edinu čašu smertnuю ispiša“. Knez Lazar je odbio zemaljski prosperitet i sa svojom vojskom izabrao smrt radi carstva nebeskog. Zbog toga je za Srbe, Sveti Knez Lazar postao duhovni simbol – života po duhu. Srbi se sećaju ovog događaja na Vidovdan. Vidovdan u prevodu znači „Dan Svetog Vida“ zbog toga što se 28. juna slavi dan Svetoga Vita, hrišćanskog mučenika iz prvih vekova.
     
      Srpska istorija je takva da je ovaj mali narod norao da stalno brani svoju veru i nezavisnost. Bilo je neophodno da se pobeđuje i gubi. Kakogod, ništa ne biva samo od sebe. Bog „određuje“ sudbinu naroda. Tako je On odlučio da slobodoljubivi Srbi spoznaju mnogovekovno ropstvo. Oni koji su voleli život spoznali su smrt najboljih. Sveti Nikolaj(Velimirović) je pisao da u vreme kada je engleski filosof pisao traktat „O vaspitanju ljudi“ srpski narod uopšte nije imao škole. Morali su da žive „naviknuti“ na siromaštvo i izdaju svojih slovenskih suseda. 1992. godine Savet bezbednosti UN je izglasao sankcije, zabranjujući trgovačke i finansijske operacije sa Srbijom, Ove mere su bile na snazi 3 godine.Država koja je 3 godine otsečena od svetskog ekonomskog sistema zasigurno je osuđena na propast, ali su Srbi i sa tim uspešno izašli na kraj. Sveti Nikolaj(Velimirović) je rekao da se dve trećine srpske istorije sastoji od stradanja i trpljenja. Gde završavaju ljudi tamo Bog počinje. Tamo gde se završava zakon zemlje, počinje zakon neba. „Glas nebeske pravde, protiv zemaljske pravde“ kako je pisala Marina Cvetajeva.
     
      U kraljevačkoj crkvi stavljamo odvojeno sveće za žive i mrtve. Đakon Radoš je prišao i smešeći se premestio sveće. „Mi smo svi na jednom mestu, i živi i mrtvi“. Zbog toga je živ Knez Lazar, kosovski heroj, i Sveti Sava. Smrt otkiva većnost. Hristos Voskrese!