Šta učiniti da se više ne čuju reči – „To je sramota, to ne ide tako“?

Kada je nedavno transportni avion iz Ruske Federacije dopremio u srbsko-ruski Humanitarni centar u Nišu novu spasilačku opremu koja se pored ostalog sastojala od čamaca, brana i pumpi za odbranu od poplava, niko nije mogao da nasluti da će ta sredstva vrlo brzo biti neophodna u mnogim krajevima Srbije koja su ovih dana teško pogođena poplavama.

Još pre samo desetak dana sam se osvrnuo na opravdanost postojanja niškog centra, ali događaji koji su potom usledili – samo su još više potvrdili tu konstataciju i dodatno naglasili potrebu za njegovim sve većim angažmanom u budućnosti.

Naime, kako su izjavili razni zvaničnici nakon stravičnih poplava u slivu Velike, Zapadne i Južne Morave, Timoka i drugih reka, očigledno je da se sa vodenom stihijom ne mogu izboriti sami stanovnici tih područja, čak ni uz pomoć lokalnih vlasti. To se na primer videlo iz izjave ministra odbrane Nebojše Rodića koji je naglasio da do sada nije urađeno ništa na sprečavanju poplava, iako je bilo dovoljno novca bar za kupovinu džakova, a zatim je bio još oštriji u oceni kada je rekao da je problem sa vodotokom rezultat, kako se doslovno izrazio – „naše bahatosti i javašluka, što prevazilazi mogućnost trpljenja“, a na kraju je zaključio da se mnogi „više uzdaju u boga nego što rade svoj posao“.

I ministar poljoprivrede je tim istim povodom kazao da on dobro zna šta su poplave i da je zato bio neprijatno iznenađen onim što je video u Lučanima, jer bi po njegovom mišljenju čak i „desetorica ljudi uradila više na odbrani od poplava“.

Međutim, upravo zato što se tamošnji stanovnici ne mogu izboriti sa stihijom, u Lučane i Prokuplje je svoju tehniku poslao Rusko-srbski humanitarni centar, iz koga je upućena pomoć još i u Kuršumliju zbog izlivanja reke Toplice, gde je isporučeno osam pumpi i komplet specijalnih creva za vodu, odnosno samopunećih brana. A posle informacije da je situacija pre nekoliko dana bila teška i u Užicu zbog kidanja elektro-vodova, iz Centra za vanredne situacije u Nišu su poslati generatori koji su pomogli da se normalizuje situacija sa snabdevanjem strujom na užičkom području.

Naravno, iako ni te mere same po sebi ne mogu preokrenuti tragičnu situaciju na slivovima velikih srbskih reka, one su dragocena pomoć koja može da posluži kao putokaz u kom pravcu treba delovati u budućnosti da se više ne bi ponavila scena koju je ministar odbrane prilkom obilaska ugroženih područja opisao ovako – „Danas je ponovo voda izašla iz vodotoka i pogledajte šta smo uradili: postavili smo desetak džakova, a to deluje groteskno, to je sramota, to ne ide tako“.

Stoga, već i dosadašnje iskustvo pokazuje koliko je velika realna potreba za postojanjem i razvijanjem niškog centra. Drugim rečima, jačanje kapaciteta Rusko-srbskog humanitarnog centra i njegovo opremanje novom opremom za suzbijanje posledica prirodnih katastrofa - predstavljaju neophodne preduslove za mirnije očekivanje budućih elementarnih nepogoda, jer je samo pitanje vremena u kom obliku će se one ponoviti. Uostalom, na Dalekom Istoku od prastarih vremena postoji izreka koja u lepoti svoje jednostavnosti glasi - „Kad padneš u vodu, ljuti se na sebe, a ne na vodu“.

Ratko Paić,