Pepeo Odese i novac Zapada

Sve misli kijevskih vlasti sada se vrte oko predstojeće sahrane ljudi izgorelih u Odesi. Pojavio se veliki broj ljudi u svetu koji ne shvataju zbog čega je neophodno jedinstvo ukrajinske nacije za podizanje nacionalnog duha i oni svojim kritikama mogu pokvariti raspoloženje na Zapadu da se Kijevu daju krediti. Dakle, pred vlastodršcima stoji složen zadatak da se tužna ceremonija pretvori u praznik narodnog jedinstva protiv neprijatelja, koji su sa svih strana nagrnuli na nezavisnu matušku. I scenaristi već rade na pisanju scenarija za sahranu.
 

Ostaje nam samo da zamislimo kakve se slike javljaju u njihovim iskrivljenim mozgovima.
 

Evo se groblju približava glavna nada Revolucije – kolone boraca “Desnog sektora” prošarane sa fudbalskim navijačima. Njihove ruke su umazane krvlju i zapaljivim smesama, na uniformama izgorele rupe, u očima narkomanski sindromi zbog ranije primljenih doza. No, na licima omladine ne vidi se umor, ali se zato vidi želja da se spali još kakav bilo neprijatelj Otadžbine. Na čelu kolone marširaju šou-gerle iz grupe za podršku piromanima. One žongliraju sa flašama “Molotovljevih koktela” i lepotom svojih golih nogu demonstriraju korisnost borbe sa “podljudima”.
 

Na ulazu u groblje u Odesi, režiser će postaviti Irinu Farion[1], koja će gledati popreko poput lokalne ludače i ciktati: “Demoni! Ruski demoni! Spalite demone!”. Iza ovog pronalaska režisera, uslediće još jedno. Iz hrpe visokorangiranih gostiju izaći će Julija Timošenko, koja se privremeno izlečila od invalidnosti. Ona će deliti cveće piromanima, pomazujući njihove rane aromatičnim uljima i oslovljavati ih rečima “dobri ljudi!”. Potom će Julija održati kratak govor u kome će izraziti žaljenje što je Odesa odbranila svoju nacionalnu nezavisnost ne tako visokom cenom kako su želeli, i da pozove Odešane da više nikada ne mrmolje na poganoj moskovskoj movi.
 

Potom će iz grobljanskog žbunja izbiti Viktorija Nuland[2]sa korpom pita za pomen. Svečanu deobu peciva ona će početi od viteških učesika gušenja Odeskog bunta, izražavajući blagodarnost zbog njihove vernosti tradicijama humanizma i demokratije.
 

Veliku zabrinutost scenarista izazvaće i medijsko izveštavanje sa ove ceremonije. Bez obzira na to što su ukrajinski mediji dobro usvojili glavne pravce u zarađivanju novca na informativnoj politici i da se na njih mogu pouzdati, taj događaj će zasigurno privući i pažnju neprijateljskih medija. Stvara se veoma složena situacija. Nezgodno je ove novinare naočigled velikog broja naroda, sklanjati u automaricama u nepoznatom pravcu. Može se poveriti svojoj omladini da ih izudara nogama direktno na groblju, ali bi to narušilo atmosferu događaja. Isprebijati se mogu kasnije, a sad je potrebno na prilazima groblju postaviti kordone i ne puštati neprijateljske medije. Ovaj metod sada je široko rasprostranjen u EU i SAD, gde se sve više i sve češće ne dozvoljava ruskim novinarima da prisustvuju konferencijama za štampu visokorangiranih političara.
 

U završnom delu manifestacije će istupiti predstavnik ambasade SAD u Ukrajini, koji će na američkoj verziji ukrajinskog jezika održati kratak govor:
 

“Bojsi, vi ste šampioni američke demokrasije i ne treba da se plašite žrtava kada je potrebno mnogo fridom. Get agentima Moskve iz Ukrajinskoj zemlja”.
 

Narodni poslanik Lesja Orobec[3]biće glavni govornik na ceremoniji. Ona će procitirati svoj zapis, koji se provrteo po celom svetskom internetu: “Ovaj dan je ušao u istoriju. Odešani, bez obzira na izdaju bar jednog dela milicije, odbranili su Odesu i svima stavili do znanja - Odesa je Ukrajina. Po cenu svojih života, patriote su ostvarile veliku pobedu. Štetočinska rulja je likvidirana”.
 

 Time će jedinstvo naroda na ovom podijumu za podizanje duha, biti brzo završeno.
 

Glavna teškoća organizatora ogleda se u tome da ne dozvole prisustvovanje ceremoniji prijateljima i rođacima poginulih, koji mogu sve pokvariti svojim nerazumevanjem uzdizanja nacionalnog duha.
 

Kako ovi ljudi ne bi srušili tok ove zamišljene ceremonije, hitno se organizuje dolazak autobusa sa milicijom iz drugih gradova i novih hiljada fudbalskih navijača. Praveći guste koridore za prolazak ispravnih učesnika, oni neće dozvoliti prijateljima i rođacima da budu učesnici i tako će čistoća nacije biti ispoštovana. Televizijske ekipe CNNi drugih zapadnih televizjskih kompanija snimiće potrebne reportaže i ceo svet će znati da se proces demokratizacije u Ukrajini kreće po zadatoj maršruti i obećanu lovu treba platiti.

Autor: Dmitrij Sedov