Zašto Ukrajina ne može u NATO

“Putin je svojim ratom protiv nas uspeo da promeni mentalitet Ukrajinaca i okrene nas u različitom strateškom pravcu. NATO je najbolji izbor za Ukrajinu” – izjavila je ovih dana lepa Julija i ostala živa. To da Ukrajina ne može biti članica NATO pakta, jasno je svakome “kome vrana nije popila pamet” kako bi slikovito rekao srbski narod. O tome više nego ubedljivo svedoče kako dalja i bliža istorija, tako i sadašnjost, bez obzira na trenutnu zanesenost kijevske vojne hunte. Sva njihova argumentacija nije ništa drugo nego običan mehur od sapunice, koji će pre ili kasnije pući. Ukratko, prvo istorijski razlozi zbog kojih Ukrajina ne može u NATO Pakt:
 

-       Ukrajina ne može u NATO zbog svetog Andreja Prvozvanog, koji je prema ruskim letopiscima na Kijevskim brdima prorekao da će “tu zasijati velika blagodat Božija i crkve mnoge će biti sagrađene u slavu Boga živoga”.
 

-       Ukrajina ne može u NATO zbog svetog blagovernog kneza Vladimira, koji je “Sviše” dobio signal da njegova država ne pripada zapadnoj civilizaciji i krstio je zemlju i narod po istočnom obredu.
 

-       Ukrajina ne može u NATO jer je svetlost lika Gospoda našeg Isusa Hrista, Sveta Rusija počela da prenosi drugim narodima upravo iz Kijeva, koji je tri veka (od IXdo XII) bio prestonica Rusije, u njemu je došlo do Krštenja Rusije.
 

-       Ukrajina ne može u NATO zbog Kijevsko-Pečerske lavre i njenih bližnjih i daljnih peštera, zbog svetog Antonija i Teodosija Kijevo-Pečerskih, zbog svetog Nestora Letopisca, Mitropolita Ilariona, Ilje Muromca i desetina i stotina svetitelja prosijavših u Kijevu – “majci svih ruskih gradova”.kao i zbog Počajevske lavre i desetina drugih velikih pravoslavnih svetinja.
 

-       Ukrajina ne može u NATO zbog Nikolaja Vasiljeviča Gogolja iz čuvene Poltave, možda najvećeg svetilnika velike ruske književnosti, zbog Zaporoških kozaka koje je tako veličanstveno ovekovečio u besmrtnom Tarasu Buljbi.
 

-       Ukrajina ne može u NATO zbog hiljada i hiljada heroja koji su dali svoje živote u borbi protiv nacističke ideologije koju danas reafirmiše NATO pakt.
 

-       Ukrajina ne može u NATO zbog svetog Serafima Virickog koji prorokuje: “Oluja će proći Ruskom zemljom Gospod će oprostiti Ruskom narodu njegove grehe i u Božanskoj i Svetoj lepoti, Krst će sijati jasno iznad Crkve Božije još jednom. Zvonjava zvona probudiće Čitavu našu Svetu Rusiju za spasenje iz okova greha. Sveti Manastiri će se opet otvoriti, i vera u Boga sjediniće sve”.
 

U periodu ruske državnosti posle nesrećne Oktobarske revolucije može se pratiti jedan zakonomeran trend. Kada su na vlasti u Rusiji (ranije SSSR-u) bili otvoreni bogoborci, dolazilo je do naglog pada ruske državne moći u svim segmentima. Lenjinsko-trockistička “crna internacionala” dovela je zemlju do samog ponora i na ivicu nestanka. Promišlju Gospodnjom, umesto žestokog rusofoba Trockog, na čelo ruske državnosti dolazi bivši student bogoslovije, koji polako ali sigurno rusku državnost počinje vraćati na prirodni put njenog bivstvovanja. Tako da posle veličanstvene pobede nad nacizmom, ruska državnost doživljava neverovatan procvat u svim sferama, od nauke, kulture do religije, jer taj procvat ne zaobilazi ni Rusku Pravoslavnu Crkvu. Na žalost, posle Staljinovog ubistva, kormilo ruske državnosti ponovo prelazi u ruke velikog bogoborca Nikite Hruščova, ponovo nastaje strašan progon Ruske Pravoslavne Crkve i ovaj izrod ruskog naroda ruski Krim prebacuje u sastav Ukrajine. Vladavinu Hruščova karakteriše pad snage ruske državnosti u svim segmentima, koji na prvi pogled možda nije bio toliko vidljiv zbog gigantskih državničkih dostignuća njegovog prethodnika. Povratak otvorenih bogoboraca na čelo ruske državnosti, na kraju krajeva je dovelo do nove velike smutnje kako se može nazvati period vladavine zapadnog sluge Gorbačova, a dobrim delom i Jeljcina. No, posle Gorbi-Jeljcinske smutnje, na čelo Rusije dolazi vladar koji nije bogoborac i svedoci smo ponovnog neverovatnog uzdizanja moći ruske državnosti sa dolaskom na vlast Vladimira Vladimiroviča Putina.
 

Znam da ima i onih koji nisu uvereni da sadašnji Predsednik Rusije nije bogoborac, pa sam i ja kao “nekritički rusofil” u Srbiji dobijao “packe” od pojedinih “revnosnih pravoslavaca”. Jedan od argumenata “pravoslavnih antiputinista” bilo je i nedavno javno obraćanje Vladimira Vladimiroviča u jeku “Krimse krize”, kada se poslužio komunističkim žargonom i kanonizovanog svetitelja Cara Nikolaja IInazvao “krvavim Nikolajem”. Takvo oslovljavanje Cara velikomučenika jeste ogorčilo mnoge verujuće pravoslavne ljude (moram priznati - i moju malenkost), ali ovo nije vreme za kritiku, nego vreme za podršku. Vladimiru Vladimiroviču ne treba advokat, ali je ovde umesno citirati samog Putina kako se ne bi olako donosili sudovi o njegovoj pravoslavnosti ili nepravoslavnosti. U nedelju po Vaskrsu, Predsednik Rusije je posetio Valaamski manastir gde je prisustvovao Svetoj Liturgiji i na pitanje šta za njega predstavlja Valaam, odgovorio je: “Ovde se oseća posebna atmosfera ili, kako crkveni ljudi kažu – posebna blagodat. Ja ne znam svetlije mesto od ovog. Ovde se osećaš tako slobodno, nesputano. Možda zbog toga što je to mesto ispunjeno molitvom kroz vekove, daleko od vreve i nekih zemaljskih strasti; ono ti pruža priliku da ne razmišljaš o tekućim problemima i pitanjima, kojih uvek ima veoma mnogo, već da se usredsrediš na ono glavno. A – glavno – to je smisao našeg postojanja; obratiti se Prvobitnom izvoru svega – Gospodu. I zamoliti Ga da bude milostiv prema nama i prema svima onima koje mi volimo. Zatražiti od Njega milost za našu zemlju i za naš narod. I dobiti dodatne snage, kako bi samouvereno išli kroz život“.[1]Ove reči izgovorene u velikoj pravoslavnoj svetinji, ne odgovaraju baš liku bogoborca.Era Vladimira Vladimiroviča predstavlja veliki uspon ruske državnosti i to u vrlo nepovoljnim i žestokim političkim, ekonomskim i moralnim uslovima. Kada je pre par godina Pojas Presvete Bogorodice krstoobrazno prošao ruskim zemljama, na aerodromu ga je sačekao i prvi mu se poklonio upravo Predsednik Rusije Vladimir Vladimirovič Putin. Milioni Rusa čekali su satima (i po 24 časa!) na ruskoj zimi da se poklone svetinji. Bila je to projava istinskog čuda, projava sveruskog pokajanja zbog careubistva, bio je to signal da Rusija sigurnim koracima izlazi iz smutnje. Iako su se na “Blatnom trgu” sa liberalima ujedinili i bezbožni nacionalisti, posle tog događaja, “Blatni trg” se srušio kao kula od karata i bio je to siguran vesnik da nova era prozapadnih najamnika na vlasti, ovaj put neće proći u Rusiji. Bilo je to jedno od karakterističnih svedočanstava u našoj današnjici, da Ukrajina ne može u NATO pakt. Na jednom mestu u svojim memoarima, Vinston Čerčil piše da Staljin nikada nije izneverio dogovoreno, nikada nije pogazio zadatu reč. Nije se tako često obraćao javnosti, ali kada bi se obratio, to nije bilo tek tako, svi su znali da to što je javno rekao, nije rečeno uzalud. Ove Čerčilove reči o Staljinu, danas podsećaju na ponašanje Vladimira Vladimiroviča Putina. I to je jedan od razloga zbog kojih Ukrajina ne može u NATO.
 

-       Ukrajina ne može u NATO zbog toga što “Putinova Rusija” ne sedi skrštenih ruku i čeka da je Zapad uništi i ruski narod pretvori u roblje, kao što je to radila Gorbi-Jeljcinska Rusija.
 

-       Ukrajina ne može u NATO jer je Rusija uspela da se odbrani u informativnom ratu protiv njene istorije, pa je danas veliki ruski narod svestan velike istorije svoje velike države.
 

-       Ukrajina ne može u NATO jer Rusija jasno i glasno čitavom svetu ukazuje na suštinu bitke, ukazuje i bori se uspešno protiv strategije i taktike zakulise i u fizičkom i političkom i duhovnom prostranstvu.
 

-       Ukrajina ne može u NATO jer je ne samo materijalni nego i duhovni potencijal ruske državnosti znatno ojačao, pa tako rat protiv ruske državnosti koji je poprimio globalni karakter, nailazi na odbranu Rusije koja poprima globalni karakter.
 

-       Ukrajina ne može u NATO jer je savremena Rusija prekinula kompromis sa lažju i zlom Zapada, svesna istinitosti reči Aleksandra Nevskog da – nije Bog u sili nego u Istini.
 

-       Ukrajina ne može u NATO jer je Zapad - koji je za svoj moto proglasio parolu da će “razum biti jedini zakon i religija budućeg čovečanstva”[2]– potpuno izgubio razum.
 

-       Ukrajina ne može u NATO jer je petoj koloni u vidu nevladinih organizacija kao ćelija CIE, u Rusiji danas zabranjen rad.
 

-       Ukrajina ne može u NATO jer okupatori koji su zauzeli vlast u Kijevu nisu uspeli okupirati i istorijsku svest velikog dela stanovnika jugoistoka Ukrajine (i ne samo jugo-istoka).
 

-       Ukrajina ne može u NATO zbog herojstva ljudi na jugo-istoku zemlje, spremnih da se na smrt bore protiv nacističke pošasti.
 

-       Ukrajina ne može u NATO jer je nacionalnost današnje ukrajinske hunte u stvari “nacionalnost trgovca”, a nacionalnost trgovca ne može dobiti rat protiv ruske nacionalnosti.
 

-       Ukrajina ne može u NATO jer ti herojski ratnici protiv današnjeg neonacizma nisu svoju religioznu svest zamenili pseudonacionalnom svešću u kojoj je sve dozvoljeno.
Mogli bi se zaista još dugo nabrajati razlozi zbog kojih Ukrajina ne može u NATO, ali pametnom je i ovo dosta.
 

*        *         *
 

U dokumentarnom filmu Arona Rusoa “Amerika – od slobode do fašizma” može se videti kako zakulisni vladari iz senke iz ozloglašenih organizacija “Trilateralne komisije”, “Saveta za nacionalnu bezbednost” i “Bilderberg kluba” ne skrivaju pretenzije ka porobljavanju sveta. Čak predstavnici Rokfelerovog klana “predviđaju događaj koji će dovesti do upada u Irak i Avganistan”, to jest, predviđaju rušenje “Kula bliznakinja”. Razmišljanje tih “vladara iz senke” (koje oni više i ne prikrivaju), moglo bi se sažeti na sledeći način – “Ko nama ne bude svoj nacionalni suverenitet predao milom, predaće ga silom. Jer mi smo pametna svetska elita, a vi ste glupaci koji nam se morate potčiniti milom ili silom”. Međutim, očigledno da ovi vladari iz senke ne čitaju srpske narodne poslovice, inače bi znali da “čovek snuje – Gospod presuđuje”. A ne čitaju ni ruske narodne umotvorine, jer bi u suprotnom znali za junaka ruskih narodnih bajki (skazki) – “priglupog Ivanušku”. Jer “priglupi Ivanuška” na zaprepašćenje “pametne elite”, odnosi pobedu za pobedom nad svim nevaljalcima, projavljujući čudesnu snalažljivost, mudrost i snagu. “Umna elita” savremene “Imperije zla” svakako bi bila pametnija da malo više izučava folklor Srba i Rusa, naroda koji su (bilo pojedinačno ili udruženo) najzaslužniji za krah mnogih ranijih “Imperija zla” – Tataro-Mongolske, Otomanske, Napoleonovske, Austro-Ugarske, Hitlerovske. A možda bi i “lepa Julija” mogla štošta da nauči od “priglupog Ivanuške”, jer da nije ruskog naroda, danas bi većina Slovena govorila nemačkim jezikom.
 

Autor: Ranko Gojković