Da se teror ne ponovi

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije služio je juče u Sabornoj crkvi u Beogradu pomen žrtvama pogroma kosovskih Srba 17. marta 2004. godine. Pomenu su prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić, ministri Goran Bogdanović i Bogoljub Šijaković, predsednik DSS-a Vojislav Koštunica, brojni političari i građani. Interesantno je da se Tadić i Koštunica nisu ni pozdravili (pogledaj okvir).

Mitropolit Amfilohije je rekao da su „zlo i zločini, koji su učinjeni pa zaboravljeni, uvek izvor novih zala i zločina".

- Pomolimo se za one koji su u pogromu u novoj kosovskoj vartolomejskoj noći nevino nastradali i za sve nevino nastradale na Kosovu u poslednjoj deceniji. Neka bi gospod Bog podario uma i razuma svima u čijim rukama su danas sudbina države i naroda, da se podsete na ovo zlo koje se dogodilo našem narodu i da donose odluke razuma i mudrosti, kako se to zlo ne bi umnožavalo u budućnosti, ni kod nas ni u drugim državama i narodima u svetu - rekao je Amfilohije.

Srbi da ostanu na Kosovu

Mitropolit je dodao da „zlo ne može nikome doneti dobra".

- Pogotovo ne na tako raspetom mestu kao što je Kosovo, gde je odlukama nekih država protivzakonito proglašena nezavisna država, čime su stvoreni preduslovi za nastavak zla. Svedoci toga su pravoslavni hramovi, koji su opstali u petovekovnom turskom ropstvu, a danas su prah i pepeo, svedoci su i ugašena srpska ognjišta, da ne pominjemo poklanu decu u kafiću u Peći i na reci u Goraždevcu, kada su UN preuzele upravu nad tim neotuđivim delom Srbije - kazao je Amfilohije.

Ministar za Kosmet Goran Bogdanović apelovao je na međunarodnu zajednicu, pre svih Unmik i Euleks, da kazne počinioce zlodela 17. marta, a i da omoguće Srbima normalan život.

- Poruka Srbima na Kosmetu je da moramo ostati na tim prostorima, bez obzira na ogromne pritiske Albanaca. Isključuje se struja Srbima, nemaju vodu, slobodu kretanja, pravnu zaštitu, žive u strahu šta će biti sutra. Država Srbija učiniće sve da ekonomski ojača srpsku zajednicu u pokrajini - rekao je Bogdanović.


Pomoć Srbije

Dok je ministar govorio, jedan čovek je viknuo:

- Da, kako da ne, sve ćete da nam pomognete. Sve nas je manje i manje na Kosovu. Sve nas proteraše iz kuća, a vi, političari odavde, iz Beograda, samo pričate!

Nešto kasnije saznali smo da se radi o izbeglici sa Kosova. Nije želeo da mu se pominje ime, ali je za Press rekao:

- Ujaka i ujnu su mi na kućnom pragu ubili. Morao sam da bežim iz rođene kuće. I evo me ovde, kod prijatelja, ništa nemam.

I bivši ministar za Kosmet Slobodan Samardžić pozvao je Srbe da ostanu na Kosovu, bore se i veruju u bolje sutra.

- Kosovski Srbi trenutno žive najteže od svih Srba na planeti zemlji. Država njima mora da pomogne, jer pasivan odnos Srbije može da bude poslednji udarac njenom narodu na Kosovu, pa na neki način i toj slavnoj srpskoj istoriji u pokrajini - rekao je Samardžić.


Posledice terora 17. marta

U sistematskom i organizovanom nasilju albanskih ekstremista nad Srbima na Kosovu i Metohiji 17. marta 2004. godine poginulo je 19 ljudi, a ranjene su i povređene 954 osobe, među kojima 143 srpske nacionalnosti. Ranjeno je i na desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s Albancima, štiteći Srbe i njihovu imovinu.

Iz domova je proterano blizu 4.000 Srba, etnički je očišćeno šest gradova i devet sela, a porušeno je ili zapaljeno 935 kuća Srba, kao i 10 društvenih objekata (škole, domovi zdravlja, pošte...).

Posebna meta Albanaca bili su crkveno i duhovno nasleđe srpskog naroda. Srušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 35 crkava i manastira, od čega su 18 bili spomenici kulture. Spaljena je i crkva Bogorodice Ljeviške, koja je sagrađena u 11. veku, a nalazi se na listi svetske baštine Uneska.

Nasilje je počelo kada je Unmik policija pronašla tela dvojice albanskih dečaka u reci Ibar kod sela Čabra na severu Kosova. Za njihovu smrt Albanci su bez ikakvog dokaza optužili Srbe, izbile su masovne demonstracije u južnom delu Kosovske Mitrovice, koje su se pretvorile u neviđeno nasilje i teror i proširile na celo Kosovo.


Tadić i Koštunica se nisu ni pozdravili

Predsednik Srbije Boris Tadić zakasnio je na ceremoniju 10-ak minuta, a kada je ušao, mitropolit Amfilohije je već uveliko služio pomen. Tadić je ušao tiho i stao pored ministara Gorana Bogdanovića i Bogoljuba Šijakovića. Kada se pomen završio, Tadić je ostao da se pozdravi sa episkopima, dok je predsednik DSS-a Vojislav Koštunica odmah izašao. Doskorašnji koalicioni partneri nisu se ni pozdravili ni pogledali, iako su strajali samo desetak metara jedan od drugog.


Najbrojniji funkcioneri DSS-a

Zajedno sa mitropolitom Amfilohijem, pomen su služili episkopi hvostanski Atanasije, žički Hrizostom, bihaćko-petrovački Hrizostom i vranjski Pahomije. Od političara najbrojniji su bili funkcioneri DSS-a. Pored predsednika stranke Koštunice, prisustvovali su i: Slobodan Samardžić, Aleksandar Nikitović, Radomir Naumov, Milan Radulović, Zoran Šami, Andreja Mladenović, Vladimir Milentijević i Željko Tomić, koji je došao sa ćerkicom. Pored Koštunice stajao je pesnik Matija Bećković, a na pomenu je bio i bivši direktor policije Vladimir Božović. Interesantno je da Saborna crkva nije bila puna.