Да се терор не понови

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије служио је јуче у Саборној цркви у Београду помен жртвама погрома косовских Срба 17. марта 2004. године. Помену су присуствовали председник Србије Борис Тадић, министри Горан Богдановић и Богољуб Шијаковић, председник ДСС-а Војислав Коштуница, бројни политичари и грађани. Интересантно је да се Тадић и Коштуница нису ни поздравили (погледај оквир).

Митрополит Амфилохије је рекао да су „зло и злочини, који су учињени па заборављени, увек извор нових зала и злочина".

- Помолимо се за оне који су у погрому у новој косовској вартоломејској ноћи невино настрадали и за све невино настрадале на Косову у последњој деценији. Нека би господ Бог подарио ума и разума свима у чијим рукама су данас судбина државе и народа, да се подсете на ово зло које се догодило нашем народу и да доносе одлуке разума и мудрости, како се то зло не би умножавало у будућности, ни код нас ни у другим државама и народима у свету - рекао је Амфилохије.

Срби да остану на Косову

Митрополит је додао да „зло не може никоме донети добра".

- Поготово не на тако распетом месту као што је Косово, где је одлукама неких држава противзаконито проглашена независна држава, чиме су створени предуслови за наставак зла. Сведоци тога су православни храмови, који су опстали у петовековном турском ропству, а данас су прах и пепео, сведоци су и угашена српска огњишта, да не помињемо поклану децу у кафићу у Пећи и на реци у Гораждевцу, када су УН преузеле управу над тим неотуђивим делом Србије - казао је Амфилохије.

Министар за Космет Горан Богдановић апеловао је на међународну заједницу, пре свих Унмик и Еулекс, да казне починиоце злодела 17. марта, а и да омогуће Србима нормалан живот.

- Порука Србима на Космету је да морамо остати на тим просторима, без обзира на огромне притиске Албанаца. Искључује се струја Србима, немају воду, слободу кретања, правну заштиту, живе у страху шта ће бити сутра. Држава Србија учиниће све да економски ојача српску заједницу у покрајини - рекао је Богдановић.


Помоћ Србије

Док је министар говорио, један човек је викнуо:

- Да, како да не, све ћете да нам помогнете. Све нас је мање и мање на Косову. Све нас протераше из кућа, а ви, политичари одавде, из Београда, само причате!

Нешто касније сазнали смо да се ради о избеглици са Косова. Није желео да му се помиње име, али је за Пресс рекао:

- Ујака и ујну су ми на кућном прагу убили. Морао сам да бежим из рођене куће. И ево ме овде, код пријатеља, ништа немам.

И бивши министар за Космет Слободан Самарџић позвао је Србе да остану на Косову, боре се и верују у боље сутра.

- Косовски Срби тренутно живе најтеже од свих Срба на планети земљи. Држава њима мора да помогне, јер пасиван однос Србије може да буде последњи ударац њеном народу на Косову, па на неки начин и тој славној српској историји у покрајини - рекао је Самарџић.


Последице терора 17. марта

У систематском и организованом насиљу албанских екстремиста над Србима на Косову и Метохији 17. марта 2004. године погинуло је 19 људи, а рањене су и повређене 954 особе, међу којима 143 српске националности. Рањено је и на десетине припадника међународних снага који су се сукобили с Албанцима, штитећи Србе и њихову имовину.

Из домова је протерано близу 4.000 Срба, етнички је очишћено шест градова и девет села, а порушено је или запаљено 935 кућа Срба, као и 10 друштвених објеката (школе, домови здравља, поште...).

Посебна мета Албанаца били су црквено и духовно наслеђе српског народа. Срушено је, запаљено или тешко оштећено 35 цркава и манастира, од чега су 18 били споменици културе. Спаљена је и црква Богородице Љевишке, која је саграђена у 11. веку, а налази се на листи светске баштине Унеска.

Насиље је почело када је Унмик полиција пронашла тела двојице албанских дечака у реци Ибар код села Чабра на северу Косова. За њихову смрт Албанци су без икаквог доказа оптужили Србе, избиле су масовне демонстрације у јужном делу Косовске Митровице, које су се претвориле у невиђено насиље и терор и прошириле на цело Косово.


Тадић и Коштуница се нису ни поздравили

Председник Србије Борис Тадић закаснио је на церемонију 10-ак минута, а када је ушао, митрополит Амфилохије је већ увелико служио помен. Тадић је ушао тихо и стао поред министара Горана Богдановића и Богољуба Шијаковића. Када се помен завршио, Тадић је остао да се поздрави са епископима, док је председник ДСС-а Војислав Коштуница одмах изашао. Доскорашњи коалициони партнери нису се ни поздравили ни погледали, иако су страјали само десетак метара један од другог.


Најбројнији функционери ДСС-а

Заједно са митрополитом Амфилохијем, помен су служили епископи хвостански Атанасије, жички Хризостом, бихаћко-петровачки Хризостом и врањски Пахомије. Од политичара најбројнији су били функционери ДСС-а. Поред председника странке Коштунице, присуствовали су и: Слободан Самарџић, Александар Никитовић, Радомир Наумов, Милан Радуловић, Зоран Шами, Андреја Младеновић, Владимир Милентијевић и Жељко Томић, који је дошао са ћеркицом. Поред Коштунице стајао је песник Матија Бећковић, а на помену је био и бивши директор полиције Владимир Божовић. Интересантно је да Саборна црква није била пуна.