Evropa pokušava da minimalizuje gubitke od zatvaranja Južnog toka

Vrhovni predstavnik EU za inostrane poslove i politiku bezbednosti Federika Mogerini krenula je u Ankaru da u roku od dva dana razmotri sa turskim rukovodstvom niz važnih pitanja.

Formalno, osnovna tema diskusije treba da postane ocena pregovora o prijemu Turske u EU, pokrenutih 2005. godine, kao i tok bilateralne saradnje. Ipak, prema nezvaničnoj informaciji, Brisel želi da dobije od Ankare maksimalnu moguću podršku za svoj stav u odnosima s Rusijom, mada i ne gaji posebne nade da će se Ankara pridružiti evropskim sankcijama. I u prvom redu Mogerini računa da će dobiti objašnjenja povodom periorijentacije ruskih projekata za tranzit gasa posle odustajanja Moskve od Južnog toka.

Senzacionalnu izjavu o zatvaranju projekta dao je predsednik Vladimir Putin posle rusko-turskih pregovora na vrhu. Sa svoje strane predsednik Gasproma Aleksej Miler položio je odgovornost za to na EU i pretpostvio da svojim blokiranjem Južnog toka Evropa je postigla samo jačanje geopolitičke uloge Ankare.

Turska je više puta nudila Moskvi da iskoristi njenu teritoriju kao početnu tačku isporuka ruskog gasa u Evropu. Pos vemu sudeći, spoljne okolnosti doprinose njenim nacionalnim interesima. Što ne može da se kaže za interese mnogih evropskih zemalja koje su se neočekivano po sebe našle pred vrlo žalosnom perspektivom deficita gasa i pretnjom po energetsku bezbednost.

Pitanje kako sve to da se shvati evropske zemlje upućuju činovnicima iz Brisela. Prema nekim podacima, Evropska komisija namerava da potvrdi da će jedan od prioriteta njene delatnosti u narednih pet godina biti forsiranje radova na izgradnji unutarevropske gasne infrastrukture. Ovi cevovodi treba da povežu južne zemlje EU sa centralnim i zapadnim državama unije u cilju formiranja jedinstvenog gasnog tržišta i osiguranja transporta gasa u raznim pravcima, u zavisnosti od potreba raznih regiona Evrope. Govori analitičar investicione grupe Nord-kapital Roman Tkačuk.

- Glavni cilj izgradnje gasovoda u Tursku je formiranje alternative isporukama gasa u Evropu, pre svega preko teritorije Ukrajine. Postoji projekat Severni tok prek kojeg se aktivno isporučuje gas, između ostalog u Nemačku. Ali ovaj gasovod nije dovoljan da se u potpunosti odustane od isporuka preko Ukrajine. Ako bude izgrađen gasovod preko Turske, dugogodišnji gasni sporovi će biti završeni. Konačna tačka će postati tursko-grčka granica. Evropljani će morati da grade tamo sopstvenu infrastrukturu. To nije povoljno. Tako da postoji verovatnoća da niz evropskih zemalja počne da traži alternativu ruskom gasu.

Problematično pitanje o finansiranju tih projekata danas ostaje bez odgovora. Pored toga, Brisel je odbio da kompenzuje evropskim učesnicima projekta Južni tok finansijske gubitke zbog osujećene izgradnje. Drugim rečima, Brisel faktički ostavlja evropljane same sa njihovim problemima. Da ne govorimo već o tome da će finansijske gubitke pretrpeti i Rusija, koja je primorana da konačno obustavi i tako zamršeni projekat zbog sabotaže evropskih partnera. Sve to moglo bi da se izbegne kada birokrate iz Brisela ne bi mislile samo o svojim političkim ambicijama, već i o bazičnom pravu miliona evropljana na dostojni život.

Sergej Duz,