Kočnice evrointegracija: Merkel našla krivce

Za Evropu već je postalo norma optuživati Rusiju za sopstvene neuspehe i nemoć. Postavila je mnoštvo pregrada na putu izgradnje gasovoda Južni tok – kriva je Moskva, ona je odustala od realizacije projekta, tobože zbog skupoće. Izračunale su i evropske prestonice koliko će ih koštati asocijacija sa Ukrajinom – i nekako su odmah prikočile proces. A kriva je, smatra Angela Merkel, opet Rusija.

Ispostavilo se da Moskva ometa asocijacije Ukrajine, Moldavije i Gruzije sa EU. A istina je da sama EU jednostavno nema para da postavi ove države na noge. Briselu bi bilo drago kada bi kao sponzor istupila Rusija. Ali integracioni projekti Moskve nerviraju Evropu, smatra zamenik direktora Nacionalnog instituta za razvoj savremene ideologije Igor Šatrov.

- Gruzija, Moldavija, Ukrajina svaka je na svoj način zanimljiva Evropi – ali kao tržište jeftine radne snage, tržište za plasman sopstvene robe i usluga, teritorija za skaldištenje nekakvog otpada, za razmeštanje prljavih proizvodnji koje je nemoguće razmestiti u Evropi. I u izopačenom mozgu evropskih političara rođena je ideja: kako da se uradi tako da Rusija plati za evrointegraciju ovih dražva, ali da se nikako drugačije ne meša u proces. Tačnije, da da pare, a one mirno da odu. Ali rusija vodi aktivnu politiku na integraciji evroazijskog prostora. I to najviše nervira evropske političare.

Evropljani sve jasnije vide da je ideja proširenja EU presušila, pokušaj da se uvuku u svoju sferu uticaja nove zemlje stvara samo nove probleme. Ali kad je već Rusija označena za odstrel, par suvišnih optužbi neće škoditi. Zato ne treba da se opravdavaju zašto integracija sa tri potencijalna člana nikako da se ostvari. Mada realni problemi su mnogo dublji, smatra politikolog Vladimir Šapovalov.

- Nisu svi stanovnici ovih zemalja oduševljeni planovima vlade o evrointegracijama. Zemlje imaju ozbiljne unutrašnje konflikte, koji u suštini traju čitav postsovjetski period. I posledica ovih konflikata je u suštini raskol. Svi ovi faktori ukupno dozvoljavaju nam da zaključimo da evrointegracija, koja ne nailazi na odobravanje većine stanovništva i dovodi do ozbiljnih, kako ekonomskih, tako i političkih posledica kao što je raskol zemlje, prilično je sumnjiv poduhvat. Ona ima za istu tu Nemačku i EU ne samo korisne strane, već i ozbiljne probleme u sadašnjosti i budućnosti.

Događaji poslednjih meseci očigledno su pokazali da čak unutar Nemačke ne podržavaju svi antirusku retoriku Angele Merkel. Šta da se govori o celoj EU. Unutar EU i ranije je bilo dosta evroskeptika. A u kontekstu zaoštravanja odnosa sa Moskvom zbog ukrajinske krize ima ih sve više. I dalji raskid veza sa Rusijom može da dovede samo do jačanja skeptičnih raspoloženja.

Igor Silecki,

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut