Grabar Kitarović od UN traži hitnu presudu za Šešelja

ZAGREB – Novoizabrana hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović je od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki Muna zatražila da preduzme sve korake kako bi obezbedio da se Vojislav Šešelj vrati u pritvor Međunarodnog suda u Hagu i da se što pre donese presuda u njegovom slučaju.

„Puštanje Šešelja potkopava svrhu zbog koje je Savet bezbednosti osnovalo Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju. Zato tražim od Vas da preduzmete sve potrebne korake kako bi se osiguralo da se Šešelj vrati u pritvor ICTY-ja sve dok ne bude ispunjavao uslove za privremeno puštanje koje svi drugi zatvorenici ICTY-ja moraju da ispune”, navodi se u pismu Grabar Kitarović Ban Ki Munu, koje je danas agenciji Hina dostavio njen izborni štab.

„Iz razloga koji nisu sasvim jasni”, kako kaže Grabar Kitarović, ICTY je u novembru 2014. pustio na privremenu slobodu Šešelja „iz humanitarnih razloga” zbog „pogoršanja zdravstvenog stanja” i zatražilo da se vrati u Srbiju.

Međutim, ICTY mu za privremeno puštanje na slobodu nije odredio uslove koji su uobičajeni, kaže Grabar Kitarović.

Ona tako pominje da se od „Šešelja nije tražilo da se uzdrži od javnih istupa ili angažmana u političkom životu dok je na privremenoj slobodi”, kao i da se Šešelj „nije morao obavezati da će se vratiti u ICTY kada to od njega bude tražio sud”.

Izražavajući „duboku zabrinutost”, Grabar Kitarović naglašava da žrtve zaslužuju da se Šešelj vrati u pritvorsku jedinicu ICTY-ja i da se što pre donese presuda, prenosi Hina.

„Ljubazno Vas molim da preduzmete sve mere koje su vam na raspolaganju da se ispune oba cilja, uključujući i sazivanje sednice Saveta bezbednosti oko ovog važnog pitanja”, kaže novoizabrana hrvatska predsjednica, koja će na tu dužnost zvanično stupiti 19. februara.

Šešelj je optužen 2003., suđenje je završilo 2010, ali dosad nije donesena presuda, podseća hrvatska agencija.

„Po svim objektivnim standardima, ovo kašnjenje je neupitno neuspjeh ICTY-ja. Žrtve zaslužuju bolje. Tužiteljstvo ICTY-ja kazalo je da presuda neće biti donesena prije kraja 2015.„, kaže Grabar Kitarović.

Navodeći da je jedno od objašnjenja za tako veliko kašnjenje količina vremena potrebna da se ispiše presuda, novoizabrana predsednica Hrvatske smatra da bi prvo trebalo „bez odlaganja” doneti usmenu presudu, a tek naknadno njeno obrazloženje.

„Ključno je da ICTY donese presudu u slučaju što je pre moguće, kako Šešelj svojom smrću ne bi izbegao presudu, kao što je bio slučaj sa Slobodanom Miloševićem. Zato tražim od Vas i Saveta bezbednosti da insistirate da Sudsko veće donese usmenu presudu bez odlaganja u slučaju Šešelj, a zatim da objavi obrazloženje”, rekla je Grabar Kitarović.

„Ako ICTY zauzme ovaj pristup, Šešelj bi mogao da se suoči sa presudom Sudskog veća već u junu, a sud bi imao dovoljno vremena da objavi pisano mišljenje koje će pojasniti presudu”, poručila je ona Ban Ki Munu.

„Sve žrtve zaslužuju da čuju presudu koja će osuditi Šešeljevo zločinačko ponašanje, kao što zaslužuje i čitava međunarodna zajednica. Verujem da ćete Vi i Savet bezbednosti učiniti sve što je u vašoj moći da bi osigurali da dan Šešeljeve presude stigne što pre”, naglašava Grabar Kitarović.

Ona takođe u pismu kaže da joj je bilo drago kada je Tužilaštvo nedavno zatražilo da se Šešelja vrati u Hag, ali i da je bila razočarana kada je Sudsko veće odbilo taj zahtev, što je omogućilo Šešelju da ostane na slobodi.

Tužilaštvo Haškog tribunala je početkom decembra zatražilo da Šešelj bude vraćen u pritvor jer njegovo ponašanje na slobodi podriva temelje odluke o njegovom privremenom puštanju, ali je Sudsko veće ICTY-ja odbilo zahtev tužilaštva.

Šešelj je 12. novembra odlukom Sudskog veća privremeno oslobođen iz pritvorske jedinice u Ševeningenu zbog zdravstvenih razloga, a u pritvoru je, bez izricanja presude, proveo gotovo 12 godina.

----------------------------------

Ljajić: Zahtev Grabar Kitarović komplikuje odnose dve zemlje

BEOGRAD – Zahtev hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija da preduzme korake kako bi se predsednik SRS Vojislav Šešelj vratio u pritvor predstavlja brutalno mešanje politike u rad Haškog tribunala i samo komplikuje odnose Srbije i Hrvatske.

Potpredsednik Vlade i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić ocenio je u izjavi Tanjugu da lider radikala, i posle izbora u Hrvatskoj, „nažalost” ostaje predmet unturašnjo-političke debate u toj zemlji, istakavši da ni Srbija, od koje je traženo da se ogradi od Šešeljevih izjava, niti generalni sekretar UN nisu adresa za takve poruke.

„I jedna i druga su pogrešne adrese, što samo uverava da ovo nema veze ni sa pravom ni sa politikom, već samo sa marketingom. Svako zna da Ban Ki Mun o tome ne odlučuje, a još manje Srbija. Nas apsolutno niko ništa nije pitao. Jedina prava adresa za njihove zahteve jeste sudsko veće Haškog tribunala koje je donosilo sve ove odluke”, rekao je Ljajić.

Naglasivši da niko ne može da objasni zašto se tolika važnost i značaj pridaje izjavama predsednika „jedne vanparlamentarne stranke” Ljajić je ponovio da Srbija želi najbolje odnose sa Hrvatskom i da ovakve izjave ne idu u prilog tome.

„Ovo što se sada radi nije korak u dobrom pravcu. Mi želimo normalizaciju naših odnosa i nismo učinili nijedan korak da se oni pogoršaju”, rekao je Ljajić.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da je zahtev predsednice Hrvatske čisto politička provokacija čiji je cilj da se Grabar Kitarović u hrvatskoj javnosti predstavi kao „pravoverna”, dodavši da taj zahtev ne bi trebalo da utiče na odluku suda niti brzinu sudskog postupka.

„Nije najjasnije zašto je Šešelj ponovo u epicentru pažnje u Hrvatskoj, jer taj postupak ide svojim tokom. On nije oslobođen, već čeka presudu. Verovatno u Hrvatskoj nestrpljenje izaziva činjenica da je Šešelj veoma bolestan i da nije isključen scenario kao u slučaju Slobodana Miloševića, koji je preminuo pre izricanja presude, zbog čega tim urgencijama žele da preduprede takav ishod”, smatra Vuk Stanković.

Prema njegovim rečima zahtev predsednice Hrvatske generalnom sekretaru UN predstavlja brutalno mešanje politike u nezavisnost sudstva, dodavši da ne veruje da će Ban Ki Mun taj zahtev „uzeti za ozbiljno”.

„To je veoma nekorektan diplomatski gest, ali nisam očekivao drugačiji stav od desno orijentisane predsednice. On, ionako zahlađene odnose dve zemlje, čini još hladnijim i stvara još jednu distancu između srbskog i hrvatskog naroda”, zaključio je Vuk Stanković.