Otkrića britanskih naučnika: Pripadnost nekoj partiji dovodi do promena u genetski urođenim osobinama ljudskog mozga

Pripadnost  nekoj partiji dovodi do promena u  genetski urođenim sposobnostima   mozga

Predstavnici  liberalnih i konzervativnih pokreta i partija koriste različite delove mozga  za ocenu rizika  donetih rešenja,  što omogućava da se odredi politička pripadnost  ili političke  simatije nekoga  po tome kako rade njegove  nervne ćelije.

 Do ovog zaknjučka su došli britanski neuropsiholozi i obelodanili ga u  jednom od poslednjih brojeva   časopisa PloSOne.

Republikanci  i demokrate SAD „upošljavaju“  različite delove mozga

Naime, grupa naučnika sa britanskog univerziteta Ekstera  koju je predvodio Daren Šrajber (Darren Schreiber)  radila je na projektu „Evaluative Processes Differ in Democrats  and Republikans“ u okviru kojeg je posmstrala mozak nekoliko predstavnika Republikanske i Demokratske partije SAD za  vreme jedne proste hazardne igre.

Istraživački tim Univerziteta Ekstera u kome su se pored lidera Darena  Šrajbera  istakli i profesori Greg Fonzo i Alan N.  Simmons posmtranjem  pomoću kompjuterskog  tomografa  pratio je na ekranu  reagovanje mozga igrača  tokom celog procesa igre. Pokazalo se da su republikanci  i demokrte  prilikom ocenjivanja ove proste hazardne igre sa brojevima angažovali različite delove mozga.

Republikancima se aktiviralo bademasto telo mozga,  a demokratama moždana ostrvca 

Kod republikanaca je bilo aktivirano takozvano (tzv) bademasto telo mozga koje inače reaguje kad je čovek pod stresom ili je u opasnosti.

U analognoj situaciji,  za vreme igre,  naučnici su tokom ovog ekseprimenta fiksirali  da  su se kod pripadnika Demokratske partije  najviše uzbudila tzv. ostrvca  koja su,  inače,  „nadležna“ za samosvest i socijalna ponašanja ličnosti.

Na ovaj  način naučnici su  po aktvnostima mozga za vreme hazardne igre u stanju da tačno odrede partijsku pripadnost osoba  podvrgnutih  eksperimentu.

Pripadnost nekoj  partiji dovodi do promena  u genetski urođenim sposobnostima mozga

Istraživački tim Dorena Šrajbera,  kako je objavnjeno u časopisu PloS One, nakon sprovedenog eksperimenta, izveo je zaknjučak da podrška ovoj ili onoj partiji može izmeniti  genetski urođene osobensoti mozga birača.

Stoga oni preporučuju politikolozima da umesto  korišćenja tradicionalnih metoda  kojima se služi politička nauka, prionu  na istraživanja mozga  različitih grupa stanovništva.

Ne samo fiziološki,  nego i ontološki  karakter otkrića britanskih naučnika

Otkrića britanskih naučnika  sa Univerziteta Ekstera skrenula su pažnju svetske političke javnosti  i naišla na brojne odzive  blogera na internetu. 

U nekim reagovanjima se ukazuje  da ta otkrića  imaju  ne samo fiziološki,  nego i ontološki karakter.

Tako se  se može naići na konstataciju da liberali u centar svog pogleda na svet stavljaju čoveka i to bi bio osnovni smisao takvog stanovišta.

S druge strane,  konzervativci razmišljaju u kategorijama opštosti,  kao na primer da je pojam čovek potčinjen pojmu narod.

Čovečjim mozgom jezde dve protivurečne kosmičke energije

Neki komentatori su skloni  da zaključe kako čovečjim mozgom jezde dve protivurečne kosmičke energije.

Prva je povezana sa božanstvenim i u celini oplođuje ogromno konzervativno polje  tradicionalnosti,  a usmeraena je ka vrednosti „za druga svojega“.

Druga,  pak, energija prema ovom tumačenju,  govoreći patetično,  je energija satanista koja izvlači čoveka iz konteksta i postavlja ga u centar sveta  potčinjavajući mu ne samo kretanje planeta,  nego i skrećući u njegovom smeru i tok istorije i na taj način ovaploćuje u njemu hedonistički ideal. 

Na taj način,  otrkiće britanskih naučnika bi moglo da se protumači prema mišljenju nekih blogera,   da liberali predstavljaju u svojoj suštini crkvu satane,  pleme koje služi Luciferu,  dok su konzervativci – Hristova vojska.

Ima i onih   koji na ovaj način razmišljaju:

„A možda ta  i takva podela čovečanstva na liberale i konzervativce govori o dvema prvobitnim rasama. Jer,  zar nije Gospod sazdao Adama,  a od Adama je s jedne strane nastala Eva,  a s druge grane Kain.“

Od liberala nas jedino Bog i Bogorodica  mogu spasiti

„Mi kao pre živimo u aspsolutnoj biblijskoj situaciji.  Kad  sretnemo liberale,  bilo da je reč o liberalu-predsedniku neke države  ili o liberalu-umetniku, uvek se moramo prekrstiti i izustiti: „Presveta i Sveti,  koji jeste na nebesimsa,  Bogorodice i  Bože, spasite nas!“,  kaže  se doslovice u jednom komentaru,  za koji nije teško zaključiti da nije preterano naklonjen liberalima.

S kavim se mozgom rodiš,  takvoj ćeš partiji pristupiti

Na ovu temu oglasio se i poznati ruski pisac i naučnik,  rasolog,  Vladimir Avdejedv, koji je putem medija poručio da on,  kao ne najpoznatiji, nego pouzdano jedan jedini ruski biodeterminista,  dobro  zna da u biopolitici  postoji takav pojam kao što je biogram čoveka. 

A to ustvari nije ništa drugo nego  sveukuponost nervnih psihičkih  reakcija (malo li je?),  pa ovim povodom i zaključuje: s kavim se mozgom rodiš,  takvoj ćeš i partiji pristupiti!

Biološki determinizam

U filsosfiji se,  podseća ovaj ruski rasolog, to naziva biološki determinizam,  što mu je lično  i suviše dobro poznato kao jedinom savremenom ruskom deterministi,  „pošto kod nas,  u zemlji nam Rusiji,  drugih naučnika ove specijalnosti osim mene,  jednog jedinog,  nema.“

Svi naši mozgovi su ispleteni pletivom sociologije,  politikologije i kulturologije

Sve socijalne,  kulturne i političke procese  biopolitika tumači  sa biološke tačke gledišta,  to jeste sa stanovišta teorije nasleđa. A ne bi ni moglo biti drugačije  po rasologu  Vladimiru Avdjevu kad se zna da su  u našim mozgovima ispletene mreže pletivom sociologije,  politikologije i kulturologije.

Ni ideje nisu ništa drugo nego sveukupnost hemijskih reakcija u mozgu

Akademik Pjotr Anohin uveo je pojam biohemijskog kontinuuma čoveka.
 
Grubo govoreći,  prema ovom pojmu,   ni sve  ideje nisu ništa drugo nego sveukupnost  hemijskih reakcija koje se odvijaju u čovekovom mozgu.

Pa tako jedan voli da sluša „Marseljezu“,  drugi je očaran himnom „Bože,  čuvaj cara“, dok trećem uvek oči zasuze od nekog blaženstva  kad uz zvuke muzike pevuši  „Internacionalu“  (da se zadržio zasad samo na  himnama).

Svedočenja nobelovca Viljema Šoklija

Dobotnik Nobelove  nagrde za fiziku (1956.),  američki naučnik Viljem Šokli (William Schockly,  1910-1989) izračunao je sa visokom preciznošću  da je 80 procenata (četiri petine) čovekovog potencijala determinisano njegovim naslednim faktorom,  dok svega 20 procenata (jedna petina) zavisi od razvoja i kulturne sredine.

I to se ne odnosi samo na politiku,  nego važi i pri izboru boje za maramicu.

Recimo na kraju i da  je ovoj problematici pozanti kanadski naučnik  Džon Filip Rašton (John Philippe Rushton, 1943-2012) posvetio svoju knjigu „Rasa,  evolucija i ponašanje“.


 

Branko Rakočević