Slikari se nadahnjuju u Bremovom carstvu

1.  Miru Kim:  104 sata naga zajedno sa dve svinje u zastaklenoj prostoriji 

Američka slikarka  Miru Kim je u okviru  sajma  savermene umetnosti Art Basel održanog 2011.  je napravila instalacionu- parafrazu  performansa     sa svinjama.

Ova 30-godišnja slikarka je   obnažena provela  104 sata u staklenoj sobi sa dvema svinjama,  noćivajući i hraneći se zajedno s njima, priređujući performans pod nazivom:   „Volim,  volim svilje,  a i one vole mene!“

Tako je slikarka Kim pokušala da se izbavi  ukorenjenog  straha  od prljavštine i zaraze.

2.  „Art–farma“ belgijskog slikara  Vima Delvua

Belgijski slikar Vim Delvua čija je izložba ovih dana otvorena u Državnom muzeju  „Puškin“  u Moskvi, nije imao takvu stvaralačku slobodu kao njegova prekookeanska  koleginica  Miru Kim,  pa je bio prnuđen da pređe čak u Kinu kako bi mogao nastaviti da se bavi svojom omiljenom umetnošću - tetoviranjem svinja kao odabranih art-objekata.

Bez obzira  što mu je u Evropi još pre deset godina bilo zabranjeno da se bavi tim „zanimacijama“  i vlasnik „Art-farme“  nije otada izlagao na ovdašnjem kulturnom prostoru,  oslikane svinje su i  dalje ostale  kao najpoznatiji sklikarski radovi Vima Delvua.

3.  Pet zmija Marine Abramovič

Slikari (i slikarke) nisu  priređivali perfomanse  ni instalacije samo sa svinjama,  nego i sa drugim žitenjima Bremsovog carstava.

Sa zmijama,  na primer.

Kao što je to uradila  slavna Marina Abramovič kad je 1990.  g.  u Oksofrdskom muzeju  savremene umetnosti eksperimentisala  sa  živim pitonima  u performansu „Glava zmaja“. To je bio njen prvi  samostalni izlazak na svetsku likovnu scenu nakon rastanka sa svojim dugogodišnjim partnerom   Ulajem.

Tokom jednog  sata  po telu  umetnice koja je sedela  na stolici gmizalo  je pet zmija,  a okolo nje je bio napravljen krug od leda da zaštiti posetioce.

Te godine  je izvedeno sedam varijanti tog performansa,  ali  u studiju ih je Marina objedinila  u seriju.

4. Konji Janisa Kunelisa

„Bez naziva“ - tako je svoju instalaciju,  nadrealističke inspiracije  krstio Janis Kunelis  koju je sa 12 živih konja  priredio 1969.

Kunelis je ovom instalacijom imao nameru da ovaploti  u život ideju  rodonačelnika  nadrealizma Andre Bretona koji je smataro da bi „Tatari  doveli svoje konje da ih napoje na fontani u Versaju“.

U jednom privatnom  muzeju u  Rimu    Kunelis je uradio nešto slično:   uveo je u galeriju 12 konja i  vezao  ih za zidove  koji su podsećali na izložbeni prostor.

5. Benksijev „Slon u sobi“ u Los Anđelesu

Na svojoj trodnevnoj samostalnoj izložbi održanoj 2006.  g.  u Los Anđelesu  pod nazivom „Na jedvite jade – zakonito“  obojio je bojom nameštaja 38-mo godišnju slonicu  Taju   koristeći se engleskim idiomom  o slonu u sobi.

Umetnik   se na ovakav način   oslikavanja  slona odlsučio u želji da skrene pažnju javnosti na glad koja vlada u trećem svetu.

Gradsko društvo za zaštitu životinja  je podorobno istraživalo boje  i ubedivši se da  su bezopsane za slonicu,  dale Benksiju dozvolu.

Međutim,  ipak su se predomsili i povukli dozvolu tražeći od slikara da slonicu  dovede u prirodni izgled  sa obrazloženjem da „sličnim postupcima  ne samo što se  opravdava grubi tretman životinja,  nego se  ti postupci uzdižu u rang umetnost,  što je nedopustivo“.

6.  „Ljubav iznutra i spolja“  Demiena Hersta

Specijalno za svoju prvu retrospektivu koju je priredila Galerija  Tate Modem  2012.  g.  Demien Herst  je ponovio jedan od ranijih radova:   interaktivnu instalaciju sa živim leptirima „Ljubav iznutra i spolja“.

Posetioci izložbe su  mogli prošetati po velikoj prostoriji bez prozora  u kojoj su među rastinjem i   svežim voćem   na tanjirima leteli  tropski leptiri. 

Za  pet meseci,  koliko je trajala retrospektiva,  izložbu je posetilo oko pola miliona radoznalaca.  Međutim,  za sudbinu živih eksponata  niko nije bio odgovoran,   sve dok „Telegraf“  nije saopštio da  je za potrebe  instalacije  radi zamene  preminulih eksponata svake nedelje u galriju stizalo po 400    leptira živih i zdravih,  a uz to i  u izvrsnoj letačkoj kondiciji.

Tokom  petomesečnog održavanja instalacije,  ukupno  9.000 leptira je položilo svoje živote za procvat likovne umetnosti i osvajanja novih područja slobode stvaralaštva i nadahnuća.

Ove pale žrtve  novih umetničkih trendova  bi u prirodnom ambijentu poživele po 9 meseci u proskeu.

Društvo za zaštitu životinja se obrušilo na Hersta, ali se on na te optužbe nije ni osvratao,  poručvši  tužiocima samo   kako je on angažovao „najskupnjeg specijalistu za leptire,  koji im je stvorio idelne uslove za boravak u instalaciji“


Branko Rakočević